BEOGRAD – Izveštaj Evropske komisije predstavlja diplomatsko ogledalo realnosti u Srbiji, a vladavina prava se provlači kao problem u svim oblastima, poručeno je danas na Javnom čitanju izveštaja Evropske komisije o Srbiji, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i portala European Western Balkans.

“Izveštaj govori o našim životima, od toga da li će Vlada i svi njeni organi primeniti ove zahteve, zavisi kvalitet naših života”, poručila je Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju.

U izveštaju Evropska komisija predstavila je procenu na osnovu izbalansiranih činjenica o tome šta je Srbija uradila na sprovođenju reformi u prethodnih godinu dana. U izveštaju su jasno prikazane oblasti u kojima nije bilo napretka, u kojima je ostvaren izvestan napredak, a izveštaj sadrži i novu formulaciju – ograničeni napredak.

Demokratija – Izbori i Parlament

Da u Srbiji postoji polarizacija institucija, posebno nedostatak dijaloga u nekima od njih, navodi se u Izveštaju Evropske Komisije. Parlament je posebno označen kao institucija koja ne obavlja u potpunosti svoje osnovne funkcije – nadzornu i zakonodavnu.

„Međustranačka debata u Parlamentu suštinski ne postoji. Postoje ozbiljne strategije kako da se Parlament prikaže u najgorem svetlu“, istakao je Raša Nedeljkov, iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, dodajući da jedan deo takve strategije predstavlja donošenje velikog broja zakona, čak 44%, po proceduri hitnog postupka.

„Novina u izveštaju jeste preporuka da je potrebno izmeniti poslovnik o radu Narodne skupštine“, rekao je Nedeljkov, naglašavajući da je važno da Srbija transparentnije primenjuje preporuke organizacije poput OEBS-a i GREKO-a.

U Izveštaju ukazano je i na zloupotrebu službenih resursa, kao posledice nerazlikovanja državnih i partijskih aktivnosti.

„U Srbiji je konstantna vandredna situacija, cele godine je kampanja“, naglasio je Nedeljkov, dodajući da je takvo stanje posledica gubljenja granica između partijskog i državnog interesa.

On je takođe dodao da u Srbiji ne postoji dovoljno transparentno finansiranje kampanja, i da u tom pravcu nisu sprovedene kvalitetne reforme, kako bi se stanje promenilo.

Osnovna prava, sloboda izražavanja

„Opšta ocena kada su u pitanju osnovna prava i slobode je da je zakonski okvir usaglašen sa Evropskom unijom, ali je neophodna njegova primena“, rekla je Katarina Golubović, ispred YUCOM-a, naglašavajući posebno zabrinutost Evropske komisije u sferi slobode izražavanja.

Ona je istakla da je važno usvojiti medijsku strategiju, uz praćenje njene primene, posebno kada je u pitanju sufinansiranje medijskih sadržaja, a od suštinske važnosti je aktivna podrška političkih funkcionera u procesuiranju i rešavanju napada na novinare, jer novinska udruženja beleže njihov stalni porast.

„Kada se govori o medijima, Komisija poziva Vladu da promeni način komunikacije i način na koji govori o EU u medijim“, rekla je Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju, dodajući da je važno da državni organi u većoj meri promovišu vrednosti EU.

Pravda, sloboda i bezbednost

Nalazi o tome da li se Srbija postala pravednija zemlja nego pre 12 meseci, su sveobuhvatni, ali uglavnom i negativni.

„Beleži se izvestan napredak i neki pozitivni pomaci, ali ključni trend jeste da nije dovoljno urađeno“, rekao je Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

On je istakao da nije bilo napretka u sprovođenju preporuka u oblasti organizovanog kriminala, i obezbeđivanju operativne autonomije policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova.

„Neophodno je da se ojačaju kapaciteti sektora unutrašnje konotrole, kontrole zakonitosti postupanja zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ovaj sektor je pod snažnim uticajem ministra, a ne postoji zaokružen sistem ni posle 5 godina reformi u ovoj oblasti“, zaključio je Elek.

Regionalna saradnja i međunarodne obaveze

Komisija je označila pozitivno sporazume o romingu, ali i incijative Srbije u regionalnoj ekonomskoj saradnji. Međutim, apostrofiran je neuspeh u odnosima sa Prištinom, odnosno u zastoju u postizanju sveobuhvatnog sporazuma.

„Poseban deo izveštaja posvećen je Kosovu. Prestali smo da se bavimo tehničkim delom sporazuma i njegovom primenom. Nema napretka u primeni sporazuma o katastru, nostrifikaciji diploma, energetici, pravosuđu“, rekao je Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Uporedni pregled Izveštaja o napretku država kandidata i potencijalnih kandidata

Makedonija je dobila najviše pozitivnih ocena u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije.

„U Severnoj Makedoniji je pohvaljena kultura kompromisa, i to je jedina zemlja Zapadnog Balkana u kojoj je Parlament unapredio svoje performanse“, istakla je Nataša Vučković, dodajući da je i u oblastima osnovnih prava Severna Makedonija jedina pozitivno ocenjena.

Komisija je istakla da je u svim državama važno dalje raditi na depolitizaciji javne uprave, dok se kod Srbije posebno naglašava veliki politički uticaj na državne službenike. Pored uticaja na državne službenike, boljka svim zemljama u regionu jeste visok nivo korupcije.