BEOGRAD – Predstavnici vlasti i civilnog društva nemaju usaglašene stavove po pitanju godišnjeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Iako pojedini predstavnici vlasti tvrde da je Izveštaj pozitivan, organizacije civilnog društva ističu da je ovogodišnji Izveštaj oštriji i ukazuje na ključne probleme, dok predstavnici Evropske unije objašnjavaju da je izuzetno objektivan i zasnovan na stvarnom stanju i činjenicama.

Izveštaj Komisije koji je objavljen krajem maja i dalje izaziva pažnju javnosti i bio je fokus današnje sedme plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Iako postoje neusaglašeni stavovi po pitanju njegovog sadržaja, ono oko čega i vlast i struka mogu da se slože jeste da on predstavlja izuzetno važan dokument koji prati napredak Srbije na putu ka EU i da je neophodno da se fokus u narednom periodu zadrži na preporukama koje su Srbiji date.

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji ističe da je izveštaj bitan instrument na osnovu kojeg i vlast i civilno društvo, ali i građani Srbije mogu da prate napredak. Što se tiče učešća civilnog društva u ovom procesu, ali i saradnje koje organizacije ostvaruju sa Vladom kroz Konvent, Dragojlović ukazuje da civilno društvo ima uvid i učestvuje u izradi strategija i akcionih planova. Ona je podsetila da jedna od uloga NKEU jeste i komunikacija ovog procesa, kako sa Briselom, tako i sa građanima Srbije.

„U proteklom periodu, Konvent je radio na ukazivanju prednosti članstva građanima, ali smo ulagali i u kapacitete organizacija koje učestvuju u Konventu“, kaže Dragojlović, dodajući da je sada od velike važnosti da fokus i pažnja javnosti ostane usmerena na Izveštaj.

Da je civilno društvo značajan deo procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji saglasan je i Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

„Proces pristupanja jeste kompleksan, kako bi se Srbija uspostavila kao demokratska država. Civilno društvo je ključan element ovog procesa“, kaže Fabrici.

On je ponovio je da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije izbalansiran i objektivan i pozvao je građane ali i organizacije civilnog društva da ga pažljivo pročitaju.

„Izveštaj je usmeren na celo društvo, kako na vlast, tako i na građane. Sa metodološkog aspekta, bitno je istaći da Srbija nije nazadovala ni u jednoj oblasti, ali da, kada su u pitanju sloboda medija, konkurencija i javne nabavke, Srbija nije ostvarila napredak“, kaže Fabrici.

Sa ovim je saglasna i Sonja Liht iz Beogradskog centra za političku izuzetnost, koja kaže da bi o Izveštaju trebalo diskutovati na svim nivoima.

„Mislim da je vrlo važno da ovaj Izveštaj ne razmatramo isključivo na debatama i raznim forumima, nego da tu debatu maksimalno decentralizujemo. Izveštaj pripada celom društvu i zato bi trebalo da se decentralizuje, kako bismo mogli da obezbedimo značajniji proevropski konsenzus u Srbiji“, kaže Liht.

Kritike za nadzornu funkciju Narodne skupštine

Šef Delegacije Evropske unije objašnjava da izveštaj ističe da je nadzor parlamenta nad izvršnom vlašću slab.

„Izveštaj ukazuje da je neophodno razdvajanje grana vlasti kako bi država bila demokratska. Ono što predstavlja veliki problem jeste nadzorna funkcija parlamenta“, kaže Fabrici.

Međutim, sa ovim nije saglasna predsednica Narodne skupštine Srbije, Maja Gojković.

„Najveća zamerka koju imam na izveštaj jeste u delu u kojem govori da ne postoji nadzorna funkcija parlamenta. Smatram da je izveštaj potpuno zanemario rad odbora. Ministri redovno dolaze da brane svoj rad pred odborima“, kaže Gojković i dodaje da je druga zamerka da se u plenumu ne razmatraju izveštaji nezavisnih institucija.

Sa druge strane, Sonja Liht smatra da je izveštaj u ovom delu jasan i slaže se sa tvrdnjom da parlament ne razmatra izveštaje nezavisnih institucija.

„Mislim da je ukazivanje na taj problem izuzetno značajno i mora biti stavljeno na dnevni red skupštine. Do nedavno smo imali najjače nezavisne institucije u regionu. Sada bez razmatranja njihovih izveštaja u skupštini, njihov rad je oslabljen“, kaže Liht.

Ipak, predsednica Skupštine slaže se sa delom Izveštaja Evropske komisije u kome se kritikuje broj zakona koji se raspravljaju po hitnom postupku.

„Procenat zakona koji se raspravljaju po hitnom postupku je veliki i nekoliko puta sam upućivala pismo Vladi Srbije. Ono što Skupština jeste uradila je smanjila procenat tih akata sa 66% na 44%. Ipak, to je i dalje veliki broj“, kaže Gojković.

Ona dodaje da će jedna od mera koja će biti razmatrana u skupštini biti smanjenje broja akata usvojenih po hitnom postupku, te da će ta procedura biti ostavljena samo u slučaju hitnih ratifikacija međunarodnih sporazuma ili u slučajevima nepredviđenih i hitnih situacija, poput poplava.

Nema napretka u oblasti vladavine prava i slobode medija

Zamerke Evropske komisije bile su usmerene i na vladavinu prava i slobodu medija. Međutim, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović objasnila je da po pitanju vladavine prava, Evropska unija nema jasno postavljene standarde.

„Svaka od država članica Evropske unije ima različite modele i standarde u oblasti vladavine prava, koji se na kraju sažimaju ili sudaraju sa evropskom praksom“, kaže Joksimović.

Ona objašnjava da su reforme po pitanju vladavine prava izuzetno kompleksne.

„Reforme u oblasti vladavine prava jesu najteže. One zahtevaju promene koje zadiru u stečena prava rđavih praksi“, kaže Joksimović i dodaje da je napredak u ovoj oblasti neophodan, ne samo zbog građana već i punopravnog članstva u Uniji, što jeste strateški cilj Srbije.

Koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović objašnjava da je sloboda medija jedno od ključnih pitanja na koje je ukazano u Izveštaju, kao i pitanje izmene Ustava.

„Medijska strategija je ozbiljno dorađena i nalazi se u Briselu na komentarima. Pratićemo sudbinu strategije i tokom primene, kako bi se omogućila puna sloboda govora i medija“, kaže Dragojlović, i dodaje da o izmenama Ustava treba više da se govori i da se dobro razmotre sve preporuke.

Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo smatra da je u Izveštaju jasno ukazano na problem slobode medija.

„Izveštaj u delu koji se tiče slobode medija i slobode izražavanja ima jasne preporuke. Stanje se mora menjati“, kaže Antonijević.

Da li je Izveštaj pozitivan ili negativan?

„Ovaj Izveštaj, iako su mnogi rekli da je najgori, u poređenju sa prethodnim nije najgori. U ovom Izveštaju nigde nije evidentirano nazadovanje. On sadrži dosta kritičkih osvrta u smislu tempa, vidljivih rezultata, ali ukupno reći da je Izveštaj lošiji ne bi bilo tačno, čak ni metodološki“, ukazuje ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Ona objašnjava da bi trebalo da se brže napreduje u određenim oblastima i da je Ministarstvo za evropske integracije sa ozbiljnom posvećenošću primilo sve preporuke ovog izveštaja.

Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da je Izveštaj Komisije pozitivan i važan, ali ne bi se složio sa njegovim sadržajem u celosti.

„Izveštaj je generalno pozitivan. Važno je da smo pozitivnu ocenu dobili po pitanju regionalne saradnje. Verujem u mnogo bolje odnose sa Hrvatskom, kao i sa ostalim državama u regionu“, kaže Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici smatra da je Izveštaj realna procena refomi koje su sprovedene u prethodnom periodu.

„Izveštaj je realan, objektivan i izbalansiran. Predstavlja realnu procenu stanja“, ističe Fabrici.