Stanovnici sela Čipuljić, u Bosni i Hercegovini, sa znatiželjom su gledali svitu koja je posetila njihovo malo mesto u aprilu 2016. godine. Uveliko u kampanji za predstojeće izbore, tadašnji premijer a danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, svratio je u kraj iz kog potiče njegova porodica, sve vreme u pratnji kamera televizije Prva. Pričajući sa njegovim rođacima, komšijama i prijateljima iz detinjstva, Prva je gledaocima u Srbiji događaj prikazala kao jednu romantizovanu, skoro polusatnu emisiju o Vučićevom odrastanju i familiji.
Krajem tog meseca su održani republički, pokrajinski i lokalni izbori na kojima je Vučićeva partija odnela ubedljivu pobedu. Vučićeva dominacija srpskim medijima od 4. marta do 21. aprila svakako je uticala na taj uspeh. Međutim, oni koji su tih dana nadgledali rad medija, odbili su da obelodane šta su saznali.
Skoro sve televizije sa nacionalnom frekvencijom su emitovale emisije, redovne i specijalizovane, kroz koje je u najvećoj meri promovisan Vučić. Tako je B92 emitovao emisiju Intervju u kojoj je Vučić gostovao sa direktorkom Fonda za humanitarno pravo, Natašom Kandić, i novinarom Dejanom Anastasijevićem. Nijedan predstavnik opozicije nije imao priliku da na ovakav način gostuje na B92.
U emisiji Ćirilica, koju na Hepiju vodi Milomir Marić, od ukupno 11 sati emisije nešto manje od pet i po sati je bilo posvećeno Vučiću i izbornoj listi koju je predvodio.
Skoro toliko vremena su ukupno imali predstavnici drugih pet lista. U emisijama TV Pinka Vučićeva lista je imala još veću prednost. Posvećeno joj je preko polovine vremena, odnosno više od pet sati. Demokratskoj stranci (DS) je, na primer, posvećeno dvadeset minuta.
Medijska udruženja, nevladine organizacije i opozicija su sve vreme kampanje ukazivali na Vučićevu medijsku sveprisutnost i željno su iščekivali izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji je to trebalo i da potvrdi. Naime, REM je prethodnih godina redovno beležio ponašanje emitera tokom kampanja i kasnije u izveštajima ukazivao na favorizovanje, uglavnom, vladajućih stranaka. Monitoring je važan REM-u i da bi pokrenuo postupke protiv televizija koje su kršile zakon, ne ograničavajući se samo na prijave drugih.
Međutim, nakon što su zatvorena biračka mesta i nakon što je proglašen pobednik, REM je odlučio da prekine višegodišnju praksu objavljivanja izveštaja o nadzoru pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje, što je odmah pobudilo sumnju u javnosti da su SNS i Aleksandar Vučić bili toliko favorizovani da je neko morao da zaustavi njegovo objavljivanje.
Uprkos tome što je CINS objavio deo izveštaja koji se odnosi na reklamiranje, prema pisanju Nezavisnog udruženja novinara Srbije REM je zvanično negirao da izveštaj uopšte postoji. Ipak, novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) su uspeli da dođu do izveštaja u posedu ove institucije.
U njemu se vidi kako su nacionalni emiteri, televizije sa nacionalnom frekvencijom, promovisale vladajuću stranku i njenog prvog čoveka, dajući im u pojedinim slučajevima čak četiri puta više vremena nego opoziciji.
Vesti o Aleksandru Vučiću
Službe REM-a su utvrdile da je u periodu od 4. marta do 21. aprila izborna lista čiji je nosilac bio Aleksandar Vučić u centralnim informativnim emisijama (dnevnicima i vestima u udarnim terminima) bila zastupljena šest sati i 25 minuta, odnosno skoro trećinu ukupnog vremena koje su kandidati imali, dok je opoziciona DS dobila dva sata i 46 minuta.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja(BIRODI), koji je pratio izveštavanje televizija tokom kampanje 2016, kaže da se razlika između izbornih lista vidi i golim okom.
„Razlog zašto se krije ovo je što pokazuje disbalans odnosno favorizovanje Srpske napredne stranke”, rekao je Gavrilović nakon što su mu novinari CINS-a pokazali izveštaj.
Kada se uporede izveštaji iz 2014. i 2016, primećuje se da su televizije povećale prostor za promociju vladajuće SNS. Vreme koje je SNS ukupno dobio 2016. u centralnim informativnim emisijama je dva sata više u odnosu na 2014. godinu kada je SNS lista bila prisutna oko četiri i po sata, odnosno 19,6% vremena, a DS 12%.
Povećanje se najviše primećuje kod televizije Prva, u tom trenutku još uvek u vlasništvu grčke kompanije Antenna.
„Vesti u 19” zastupale su listu SNS-a 2014. godine 29,9% vremena, a opozicionu DS 11,8%. Prevedeno u vreme trajanja TV priloga, prilozi o SNS-i su trajali nešto više od sat vremena dok su oni o DS-u trajali oko 24 minuta. Samo dve godine kasnije, lista predvođena Vučićem u centralnoj informativnoj emisiji Prve (tada „Vesti u 18”) dobija 44,1% vremena, dok DS i dalje dobija oko 11,7%.
Za isticanje TV Prva tokom kampanja važan je kontekst vlasništva. Iako je bila javna tajna da je grčka kompanija Antenna Group vlasnik istovremeno Prve i B92, pre izbora 2014. to nije bilo legalno. Naime, Zakon o radiodifuziji branio da jedan vlasnik ima više od 5% vlasništva u drugoj televiziji. Međutim, nakon izbora, u sklopu seta medijskih zakona, Narodna Skupština je izglasala novi Zakon o javnom informisanju koji je legalizovao ovu situaciju. Savet REM-a je u junu 2015. godine dao saglasnost Antenna-i da objedini vlasništvo Prve i B92.
Grčka kompanija je 2018. prodala ove dve televizije (zajedno sa radio stanicom, kablovskim kanalima i internet portalima) za oko 180 miliona evra Srđanu Milovanoviću, bratu Zvezdana Milovanovića, poverenika SNS-a za Niš.
Privatizacija i lokalni šerifi
Iz izveštaja do kog je došao CINS se vidi i kako su promene koje su se dešavale u medijima između dva izborna ciklusa zapravo poslužile naprednjacima da upotpune prazna mesta u propagandnoj mašineriji i da televizije sa novim vlasnicima i urednicima, bliskim vlasti, stave pod svoju komandu.
Tako je Radio-televizija Kragujevac tokom predizborne kampanje 2014. malu prednost davala Ujedinjenim regionima Srbije (URS), stranci iz koje je dolazio tadašnji gradonačelnik Kragujevca, Veroljub Stevanović. URS je u vestima i dnevnicima dobio 21,9% vremena, DS oko 16% i SNS oko 12%.
Međutim, tokom opšte privatizacije medija 2015. godine, ovu televiziju kupuje Radoica Milosavljević, kruševački biznismen i jedan od onih koji su SNS donirali prostorije, o čemu je CINS već pisao. Milosavljević je, inače, kupio više lokalnih televizija.
Za vreme kampanje 2016. godine, odnosno u periodu od 4. do 24. marta, RTV Kragujevac je listi Srpske napredne stranke omogućio skoro 72% vremena u vestima i dnevnicima.
Televizija Studio B je 2014. godine još uvek bila beogradska televizija. Prema izveštaju REM-a, za vreme kampanje te godine, Studio B je skoro podjednako vreme u vestima i dnevnicima posvetio Demokratskoj stranci Srbije, koaliciji oko Socijalističke partije Srbije (SPS) i SNS-u, a nešto manje DS-u. Međutim, nakon izbora na kojima je pobedio SNS, dolazi do promene urednika ove televizije i umesto Aleksandra Timofejeva glavna urednica postaje Ivana Vučićević. Već sledeće godine televiziju je u privatizaciji kupio Maksim medija, vlasnik radio stanice TDI. Rezultat je promena u izveštavanju u kampanji 2016. godine kada je, od svih izbornih listi, ona predvođena Vučićem dobila više od polovine ukupnog prostora u vestima i dnevnicima.
Neke lokalne televizije su, sa druge strane, odstupile od opšteg narativa promovisanja naprednjaka, ali nisu izveštavale uravnoteženo. U njihovom informativnom programu su 2016. favorizovane stranke koje su u tim mestima na vlasti ili stranke funkcionera sa kojima su ove televizije povezane.
Tako su Palma plus i novosadska TV Most ubedljivo najviše prostora davali SPS i to Palma oko 74% i Most oko 43%. Palma plus je u vlasništvu sina Dragana Markovićazvanog Palma, predsednika Skupštine Jagodine, narodnog poslanika i koalicionog partnera SPS-a. TV Most je u vlasništvu roditelja direktora Srbijagasa, Dušana Bajatovića, funkcionera iste partije.
TV As iz Šapca je veliku prednost dao koaliciji predvođenoj DS-om, kojoj je pripadao i sam gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović. As je koaliciji dao 51,3% prostora u vestima i dnevnicima, odnosno oko sat vremena više nego drugoplasiranom SNS-u.
Gavrilović iz BIRODI-ja smatra da u Srbiji nije bilo prave privatizacije medija, već je očuvan sistem u kom su mediji sredstvo propagande.
“U ovoj zemlji sadržaj medija zavisi od onoga ko plaća, ništa drugo”, zaključio je Gavrilović.