Sporni doktorat ministra finansija Siniše Malog na državnom univerzitetu izazvao je reakcije profesora više fakulteta, stavljajući na proveru integritet Beogradskog univerziteta.

Nakon teksta profesora Raše Karapandže u kom osporava autentičnost rada Malog, grupa profesora i istraživača, koja broji 379 članova, tražila je Fakultetu organizacionih nauka (FON) da poništi doktorat navodeći da je trećina rada plagirana. Stručna komisija FON-a je u aprilu ove godine ocenila da nije bilo neakademskog ponašanja pri izradi doktorata, sa čim se Nastavno-naučno veće Fakulteta složilo.

Zbog takve odluke na adresu Univerziteta stigle su četiri žalbe: žalba profesora Saobraćajnog fakulteta Dušana Teodorovića, zasnovana na argumentime Raše Karapandže, koju je potpisalo više od 100 profesora i docenata Univerziteta, žalba profesora Pravnog fakulteta Miodraga Jovanovića, koju je sastavio sa profesorom Goranom Dajovićem i docentom Bojanom Spaićem, kao i dve individualne žalbe profesora Biološkog fakulteta Predraga Simonovića i naučnog savetnika na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Alekseja Tarasjeva.

Rektorka Ivanka Popović objedinila je četiri žalbe u jednu, na osnovu koje je univerzitetski Odbor za profesionalnu etiku poništio odluku FON-a i predmet vratio na ponovno odlučivanje, sa rokom koji ističe sredinom septembra. U obrazloženju je Odbor, između ostalog, napisao da je odluka FON-a doneta „na osnovu nerelevantnih navoda i nejasnih zaključaka o činjenicama koje nisu od uticaja na rešenje ove pravne stvari”.

Odbor je naložio Stručnoj komisiji da vodi računa i o navodima i dokazima navedenim u žalbi.

Takav zaključak rektorka je ocenila kao mudar i izbalansiran, ali se u razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) podnosioci žalbi sa tim uglavnom nisu složili.

„Svako ko pažljivije čita gotovo da je mogao da zaključi da su između redova sugerisali FON-u, odnosno njegovoj Stručnoj komisiji, da postoje svi razlozi da se u tom slučaju utvrdi postojanje plagijata. Naprosto oni sami nisu želeli to da urade“, rekao je profesor Miodrag Jovanović. „Mislim da Odbor nije bio tu da deluje kao politički razborito telo nego kao etički odbor koji ima jasna pravna akta po kojima dela.”

Profesor Predrag Simonović takođe smatra da su članovi Odbora pobegli od odgovornosti. „Oni se nisu uprljali i nisu istrčali. Potrebna je pre svega lična hrabrost i integritet, nezavisnost”, izjavio je Simonović i dodao:

„Ako se završi time da se stvarno utvrdi da je to plagijat, donese odluka i uslede neke sankcije, onda će se oni busati u prsa i reći kako je u njihovo vreme, njihovom odlukom, zalaganjem ta odluka donesena i kako je to bio presedan i prekretnica.“

Raša Karapandža, profesor koji je pokrenuo pitanje plagijata Siniše Malog, ide dalje i odluku univerzitetskog Odbora karakteriše kao „nemoralnu” i sa ciljem „prebacivanja vrućeg krompira”.

„Bilo bi bolje da je Etička komisija Univerziteta poverila ponovno ispitivanje da li je prepisivanje plagijat piratima u Somaliji nego profesorima FON-a po ko zna koji put“, rekao je Karapandža. On je uveren da je Univerzitet imao pravo i obavezu da „i više nego očigledan” plagijat proglasi plagijatom.

Profesor Dušan Teodorović je povodom odluke Odbora za CINS kratko izjavio da je u pitanju „apsolutno nedostatak hrabrosti za koju se podrazumeva da mora da ima profesor univerziteta“.

Drugačije mišljenje o odluci ima njihov kolega Aleksej Tarasjev, koji smatra da vraćanje FON-u na ponovno razmatranje nije nužno pogrešno. „Onaj ko je napravio problem mora i da ga reši. To je sporije, možda nije odmah ona odluka koju deo javnosti želi, ali iz ugla akademske zajednice to ima logike”, objašjava Tarasjev.

Šteta po ugled Univerziteta 

Profesor Miodrag Jovanović kaže da bi u ponovnom odlučivanju FON-a morali da postoje „užasno jaki razlozi” da bi mogli da dokažu da nije reč o plagijatu.

„Ovde je jasno da je neko na prečac hteo da se domogne diplome doktora nauka Beogradskog univerziteta”, smatra Jovanović.

Svoj stav izneo je i profesor Biološkog fakulteta Predrag Simonović govoreći da ova tema ne sme da nestane iz javnog interesa i da mora do kraja da se razreši kako bi se destimulisali svi vidovi neakademskog ponašanja: „Svaki cilj u stvari sada opravdava sredstvo koje se primenjuje, a to nije i nema veze sa akademštinom”.

Na pitanje kako ovaj slučaj utiče na ugled Univerziteta podnosioci žalbe došli su do sličnog zaključka: šteta postoji.

„Nesumnjivo da je sam kredibilitet FON-a urušen, a FON je članica Univerziteta”, smatra Jovanović.

On je naglasio obavezu profesora tog univerziteta da vode računa o ovakvim slučajevima, koju pojačava određeno nepoverenje u privatne univerzitete zbog njihovog navodno olakog stava prema studijama i doktorskim diplomama.

Da je reč o nekom politički neosetljivom slučaju, Odbor bi bez problema presekao i sam preinačio odluku prvostepene komisije, kaže Jovanović.

Predrag Simonović se slaže: „Ostaće šteta čak i ako se popravi, neće se anulirati ta šteta, ostaće zauvek zabeleženo da je postojala neodlučnost, odnosno nespremnost da se brzo i efikasno ovo obavi. Verovatno zbog lika i njegovog značaja u političkoj nomenklaturi na koga bi se ta odluka odnosila i na koga će se svakako neka odluka odnositi”.

Sa druge strane, Aleksej Tarasjev smatra da je slučaj u javnosti zato što je politički zanimljiv, ali da je moguće, da je drugačije, da ne bi bio ni pokrenut.

„Većinu doktorata odrađenih na Beogradskom univerzitetu su ljudi radili pošteno i naporno. Stvarno je šteta da se nečiji rad na taj način u javnosti dovodi u pitanje”, zaključio je Tarasjev.

Profesor Teodorović prokomentarisao je štetu po Univerzitet kao „nemerljivu”.

Prvanović: Kukavičko postupanje Etičkog odbora

Fizičar Slobodan Prvanović bio je zamenik člana Odbora za profesionalnu etiku, ali je nakon odluke Odbora podneo ostavku. Prvanović je u intervjuu za CINS rekao da ukoliko se ispostavi da je Odbor u pravu njemu tamo nije mesto, ali i ukoliko se ispostavi da je on u pravu, opet mu tamo nije mesto.

***

Ko su podnosioci žalbi i na šta su se žalili:

Miodrag Jovanović je redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, na predmetu Uvod u pravo. Objavio je pet knjiga samostalno, kao i 48 radova u domaćim publikacijama. Podneta žalba je, prema rečima profesora, drugi ugao posmatranja stvari. Sa kolegama ističe problem pogrešne primene materijalnog prava, odnosno univerzitetskog akta. Stručna komisija FON-a nije trebalo da ispituje pitanje originalnosti teze i naučni doprinos, već da utvrdi neakademsko ponašanje, navedeno je u žalbi, kao i da je trebalo da koriste sve metode radi provere plagijata, a ne samo jednu softversku analizu.

Predrag Simonović je redovni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu, uža naučna oblast Morfologija, sistematika i filogenija životinja. Učestvovao je na pet bioloških projekata. U svojoj žalbi ističe da je Kodeksom profesionalne etike nedvosmisleno utvrđeno da se akademska čestitost zasniva na strogom poštovanju autorskih prava drugih, zbog čega za profesora Simonovića ne postoji kvantifikacija pojma plagijarizma.

Aleksej Tarasjev je naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, gde rukovodi Odeljenjem za evolucionu biologiju. U žalbi ističe da je ocena Stručne komisije u suprotnosti sa njenim obrazloženjem gde se, u nekim delovima, ipak ukazuje na prisustvo neakademskog ponašanja, kao i da je Odbor prilikom donošenja odluke prekršio Kodeks profesionalne etike.

Raša Karapandža je redovni profesor i šef katedre za finansije na EBS Univerzitetu u Vajsbadenu i gostujući profesor na Njujorškom univerzitetu (NYU) u Abu Dabiju. Žalba profesora Karapandže nije formalno uvažena jer nije član Beogradskog univerziteta, ali je profesor Dušan Teodorović, uz podršku više od 100 profesora i docenata Univerziteta, podneo žalbu koristeći Karapandžine argumente. Karapandža u žalbi navodi da je pri analizi koristio dva softvera i utvrdio da je procenat kopiranog teksta 16%, dok je Stručna komisija koristila samo jedan softver. Izdvaja i da je Siniša Mali pri izradi doktorata osim teksta plagirao i ilustracije.

Dušan Teodorović je redovni profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademik i predsednik Odbora SANU. Objavio je preko 100 naučnih radova, od čega 40 u međunarodnim naučnim časopisima. U žalbi koju su potpisali profesori i docenti Univerziteta je na više od 40 strana obrazložio zbog čega Univerzitet ne treba da prihvati odluku Nastavno-naučnog veća FON-a kojom je dato pozitivno mišljenje o doktoratu Siniše Malog.