Vesti

Napadi na medije: Haraju provalnici koji ne kradu

Darija Ranković, urednica valjevskog portala, je za provalu saznala proteklog vikenda. Njen suprug je nakon praznika otišao do redakcije gde ga je sačekao haos.

„Kada je ušao, video je da su u mojoj kancelariji otvorene fioke i da je iz njih sve izvađeno i pobacano po podu“, prepričava Ranković.

Kako kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Ranković je izotvarane fioke i papire razbacane po podu zatekla i u drugoj prostoriji gde takođe sede novinari.

„Na stolu moje kancelarije su papiri pobacani sa stola, a jedna gomila koja je bila na drugom kraju prostorije je doneta do mog stola i bačena na pod“, opisuje urednica Kolubarske.rs.

MUP je saopštio da je tužilaštvo ovo krivično delo podvelo pod „teška krađa u pokušaju“ te da će biti podnete krivične prijave protiv nepoznatih počinioca. Iako u kvalifikaciji stoji reč „krađa“ iz prostorija Kolubarskih ništa nije odneto.

„U kancelariji imamo relativno novu i vrednu opremu. Nije ništa nestalo. Od dokumenata nije ništa takođe, jer ja svu dokumentaciju držim kući“, kaže Ranković za CINS.

Ovo inače nije prvi put da provalnici upadaju u kancelarije ili domove novinara a da iz njih ništa ne odnesu. Sličnu scenu, razbacane stvari i pootvarane fioke, zatekla je u svom stanu i novinarka KRIK-a Dragana Pećo u julu 2017. godine.

„Ništa nije nestalo, bukvalno ništa, a bilo je nekih vrednih stvari poput laptopa i mobilnog telefona. Samo je ispreturano sve, sve stvari su bile povađene. U pitanju su bile moje lične stvari, a ne mog dečka. Otvoreno krilo ormara i moje stvari pobacane, izbačene napolje“, priseća se u razgovoru za CINS Pećo.

Prema pisanju KRIK-a, i njen slučaj nadležni vode kao teška krađa.

Iako je ministar policije Nebojša Stefanović tada izjavio da će policija učiniti sve da pronađe ko je obio stan novinarke, ni dve i po godine nakon provale nije otkriveno ko je počinio to krivično delo.

„Meni deluje da policija nije ozbiljno pristupila rešavanju tog slučaja i da je uviđaj obavljen čisto da bi eto bio obavljen. Mene nisu ubedili“, ističe Pećo i dodaje da, iako bi nadležni trebalo da reše slučaj obijanje redakcije Kolubarskih, u konačan ishod sumnja.

Advokat Ivan Ninić za CINS objašnjava da nije neuobičajeno što je tužilaštvo provalu okvalifikovalo kao „teška krađa u pokušaju“ jer je to radna kvalifikacija koja se može menjati.

„Sama istraga, saznanja, svedoci, tragovi i sve ono što se naknadno otkrije mogu dovesti do prekvalifikacije“, kaže Ninić.

Prema njegovim rečima, u situacijama poput obijanja prostorija Kolubarskih tužilaštvo će uvek reći da ono nema dokaza koji bi uputili na zaključak da je u pitanju neko drugo krivično delo.

„Jeste malo morbidno, ali ako nekome ispred kuće ostavite krst ili mrtvački sanduk, sudska praksa je stala na stanovište da je to krivično delo ugrožavanja sigurnosti, a u ovoj situaciji bi provalnici ipak morali da ostave neke tragove da bi se tako kvalifikovalo“, objašnjava za CINS Ninić.

Darija Ranković i Kolubarske godinama izveštavaju o radu lokalne vlasti, pa i o spornim javnim nabavkama i tome kako se troši novac građana. Od 2016, zbog svog rada, Darija je i na udaru opskurnih portala i medija bliskih vlasti koji su je optuživali da ruši lokalnu vlast.

Jedan od tih portala je ove godine objavio i montirane pornografske fotografije sa njenim likom.

Zbog toga obijanje prostorija Darija Ranković vidi kao opomenu.

„Sumnjam da je neko ušao da nama pošalje opomenu, da pokaže da može da uđe i da nam skrene pažnju da to što radimo im se ne sviđa, da naša uređivačka politika njima ne odgovara, kao ni teme kojima se bavimo“, precizirala je ona.

Prema njenim rečima, lopovi materijalne vrednosti ne traže po redakcijama.

„Ne tipuje se medijska kuća za provalu. To se nikad ne radi, jer se zna da tu nema ni zlata ni novca. Ako si već ušao, ako si provalio onda si mogao nešto da odneseš, ako si već lopov, mislim ne ulaziš tek tako osim ako ti već nije neko platio pa si se već obeštetio na neki način“, navodi Ranković.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) na obijanje prostorija novinara gleda kao na napad na iste te je u bazi „Napadi na novinare“ napad na imovinu, u koju spadaju i provale, svrstan kao jedan od načina kako zastrašiti novinare. U periodu od 2008. do 2019. godine takvih napada bilo 42.

Predsednik ovog udruženja Željko Bodrožić za CINS navodi da je teško prejudicirati šta će istraga otkriti uz opasku da policija otaljava posao, naročito u unutrašnjosti.

„Ko još krade i ko računa da će nešto naći u redakcijama lokalnih medija? Tu možete da zateknete stare kompjutere a negde čak pisaće mašine. Gledajući šta se sve prethodno izdešavalo sa Kolubarskim i Darijom Ranković NUNS osnovano sumnja da je u pitanju zastrašivanje. To su metode koje priliče ovakvoj vlasti“, kaže Bodrožić za CINS.

 

Darija Ranković, urednica valjevskog portala, je za provalu saznala proteklog vikenda. Njen suprug je nakon praznika otišao do redakcije gde ga je sačekao haos.
„Kada je ušao, video je da su u mojoj kancelariji otvorene fioke i da je iz njih sve izvađeno i pobacano po podu“, prepričava Ranković.
Kako kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Ranković je izotvarane fioke i papire razbacane po podu zatekla i u drugoj prostoriji gde takođe sede novinari.
„Na stolu moje kancelarije su papiri pobacani sa stola, a jedna gomila koja je bila na drugom kraju prostorije je doneta do mog stola i bačena na pod“, opisuje urednica Kolubarske.rs.
MUP je saopštio da je tužilaštvo ovo krivično delo podvelo pod „teška krađa u pokušaju“ te da će biti podnete krivične prijave protiv nepoznatih počinioca. Iako u kvalifikaciji stoji reč „krađa“ iz prostorija Kolubarskih ništa nije odneto.
„U kancelariji imamo relativno novu i vrednu opremu. Nije ništa nestalo. Od dokumenata nije ništa takođe, jer ja svu dokumentaciju držim kući“, kaže Ranković za CINS.
Ovo inače nije prvi put da provalnici upadaju u kancelarije ili domove novinara a da iz njih ništa ne odnesu. Sličnu scenu, razbacane stvari i pootvarane fioke, zatekla je u svom stanu i novinarka KRIK-a Dragana Pećo u julu 2017. godine.
„Ništa nije nestalo, bukvalno ništa, a bilo je nekih vrednih stvari poput laptopa i mobilnog telefona. Samo je ispreturano sve, sve stvari su bile povađene. U pitanju su bile moje lične stvari, a ne mog dečka. Otvoreno krilo ormara i moje stvari pobacane, izbačene napolje“, priseća se u razgovoru za CINS Pećo.
Prema pisanju KRIK-a, i njen slučaj nadležni vode kao teška krađa.
Iako je ministar policije Nebojša Stefanović tada izjavio da će policija učiniti sve da pronađe ko je obio stan novinarke, ni dve i po godine nakon provale nije otkriveno ko je počinio to krivično delo.
„Meni deluje da policija nije ozbiljno pristupila rešavanju tog slučaja i da je uviđaj obavljen čisto da bi eto bio obavljen. Mene nisu ubedili“, ističe Pećo i dodaje da, iako bi nadležni trebalo da reše slučaj obijanje redakcije Kolubarskih, u konačan ishod sumnja.
Advokat Ivan Ninić za CINS objašnjava da nije neuobičajeno što je tužilaštvo provalu okvalifikovalo kao „teška krađa u pokušaju“ jer je to radna kvalifikacija koja se može menjati.
„Sama istraga, saznanja, svedoci, tragovi i sve ono što se naknadno otkrije mogu dovesti do prekvalifikacije“, kaže Ninić.
Prema njegovim rečima, u situacijama poput obijanja prostorija Kolubarskih tužilaštvo će uvek reći da ono nema dokaza koji bi uputili na zaključak da je u pitanju neko drugo krivično delo.
„Jeste malo morbidno, ali ako nekome ispred kuće ostavite krst ili mrtvački sanduk, sudska praksa je stala na stanovište da je to krivično delo ugrožavanja sigurnosti, a u ovoj situaciji bi provalnici ipak morali da ostave neke tragove da bi se tako kvalifikovalo“, objašnjava za CINS Ninić.
Darija Ranković i Kolubarske godinama izveštavaju o radu lokalne vlasti, pa i o spornim javnim nabavkama i tome kako se troši novac građana. Od 2016, zbog svog rada, Darija je i na udaru opskurnih portala i medija bliskih vlasti koji su je optuživali da ruši lokalnu vlast.
Jedan od tih portala je ove godine objavio i montirane pornografske fotografije sa njenim likom.
Zbog toga obijanje prostorija Darija Ranković vidi kao opomenu.
„Sumnjam da je neko ušao da nama pošalje opomenu, da pokaže da može da uđe i da nam skrene pažnju da to što radimo im se ne sviđa, da naša uređivačka politika njima ne odgovara, kao ni teme kojima se bavimo“, precizirala je ona.
Prema njenim rečima, lopovi materijalne vrednosti ne traže po redakcijama.
„Ne tipuje se medijska kuća za provalu. To se nikad ne radi, jer se zna da tu nema ni zlata ni novca. Ako si već ušao, ako si provalio onda si mogao nešto da odneseš, ako si već lopov, mislim ne ulaziš tek tako osim ako ti već nije neko platio pa si se već obeštetio na neki način“, navodi Ranković.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) na obijanje prostorija novinara gleda kao na napad na iste te je u bazi „Napadi na novinare“ napad na imovinu, u koju spadaju i provale, svrstan kao jedan od načina kako zastrašiti novinare. U periodu od 2008. do 2019. godine takvih napada bilo 42.
Predsednik ovog udruženja Željko Bodrožić za CINS navodi da je teško prejudicirati šta će istraga otkriti uz opasku da policija otaljava posao, naročito u unutrašnjosti.
„Ko još krade i ko računa da će nešto naći u redakcijama lokalnih medija? Tu možete da zateknete stare kompjutere a negde čak pisaće mašine. Gledajući šta se sve prethodno izdešavalo sa Kolubarskim i Darijom Ranković NUNS osnovano sumnja da je u pitanju zastrašivanje. To su metode koje priliče ovakvoj vlasti“, kaže Bodrožić za CINS.
Darija Ranković, urednica valjevskog portala, je za provalu saznala proteklog vikenda. Njen suprug je nakon praznika otišao do redakcije gde ga je sačekao haos.
„Kada je ušao, video je da su u mojoj kancelariji otvorene fioke i da je iz njih sve izvađeno i pobacano po podu“, prepričava Ranković.
Kako kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Ranković je izotvarane fioke i papire razbacane po podu zatekla i u drugoj prostoriji gde takođe sede novinari.
„Na stolu moje kancelarije su papiri pobacani sa stola, a jedna gomila koja je bila na drugom kraju prostorije je doneta do mog stola i bačena na pod“, opisuje urednica Kolubarske.rs.
MUP je saopštio da je tužilaštvo ovo krivično delo podvelo pod „teška krađa u pokušaju“ te da će biti podnete krivične prijave protiv nepoznatih počinioca. Iako u kvalifikaciji stoji reč „krađa“ iz prostorija Kolubarskih ništa nije odneto.
„U kancelariji imamo relativno novu i vrednu opremu. Nije ništa nestalo. Od dokumenata nije ništa takođe, jer ja svu dokumentaciju držim kući“, kaže Ranković za CINS.
Ovo inače nije prvi put da provalnici upadaju u kancelarije ili domove novinara a da iz njih ništa ne odnesu. Sličnu scenu, razbacane stvari i pootvarane fioke, zatekla je u svom stanu i novinarka KRIK-a Dragana Pećo u julu 2017. godine.
„Ništa nije nestalo, bukvalno ništa, a bilo je nekih vrednih stvari poput laptopa i mobilnog telefona. Samo je ispreturano sve, sve stvari su bile povađene. U pitanju su bile moje lične stvari, a ne mog dečka. Otvoreno krilo ormara i moje stvari pobacane, izbačene napolje“, priseća se u razgovoru za CINS Pećo.
Prema pisanju KRIK-a, i njen slučaj nadležni vode kao teška krađa.
Iako je ministar policije Nebojša Stefanović tada izjavio da će policija učiniti sve da pronađe ko je obio stan novinarke, ni dve i po godine nakon provale nije otkriveno ko je počinio to krivično delo.
„Meni deluje da policija nije ozbiljno pristupila rešavanju tog slučaja i da je uviđaj obavljen čisto da bi eto bio obavljen. Mene nisu ubedili“, ističe Pećo i dodaje da, iako bi nadležni trebalo da reše slučaj obijanje redakcije Kolubarskih, u konačan ishod sumnja.
Advokat Ivan Ninić za CINS objašnjava da nije neuobičajeno što je tužilaštvo provalu okvalifikovalo kao „teška krađa u pokušaju“ jer je to radna kvalifikacija koja se može menjati.
„Sama istraga, saznanja, svedoci, tragovi i sve ono što se naknadno otkrije mogu dovesti do prekvalifikacije“, kaže Ninić.
Prema njegovim rečima, u situacijama poput obijanja prostorija Kolubarskih tužilaštvo će uvek reći da ono nema dokaza koji bi uputili na zaključak da je u pitanju neko drugo krivično delo.
„Jeste malo morbidno, ali ako nekome ispred kuće ostavite krst ili mrtvački sanduk, sudska praksa je stala na stanovište da je to krivično delo ugrožavanja sigurnosti, a u ovoj situaciji bi provalnici ipak morali da ostave neke tragove da bi se tako kvalifikovalo“, objašnjava za CINS Ninić.
Darija Ranković i Kolubarske godinama izveštavaju o radu lokalne vlasti, pa i o spornim javnim nabavkama i tome kako se troši novac građana. Od 2016, zbog svog rada, Darija je i na udaru opskurnih portala i medija bliskih vlasti koji su je optuživali da ruši lokalnu vlast.
Jedan od tih portala je ove godine objavio i montirane pornografske fotografije sa njenim likom.
Zbog toga obijanje prostorija Darija Ranković vidi kao opomenu.
„Sumnjam da je neko ušao da nama pošalje opomenu, da pokaže da može da uđe i da nam skrene pažnju da to što radimo im se ne sviđa, da naša uređivačka politika njima ne odgovara, kao ni teme kojima se bavimo“, precizirala je ona.
Prema njenim rečima, lopovi materijalne vrednosti ne traže po redakcijama.
„Ne tipuje se medijska kuća za provalu. To se nikad ne radi, jer se zna da tu nema ni zlata ni novca. Ako si već ušao, ako si provalio onda si mogao nešto da odneseš, ako si već lopov, mislim ne ulaziš tek tako osim ako ti već nije neko platio pa si se već obeštetio na neki način“, navodi Ranković.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) na obijanje prostorija novinara gleda kao na napad na iste te je u bazi „Napadi na novinare“ napad na imovinu, u koju spadaju i provale, svrstan kao jedan od načina kako zastrašiti novinare. U periodu od 2008. do 2019. godine takvih napada bilo 42.
Predsednik ovog udruženja Željko Bodrožić za CINS navodi da je teško prejudicirati šta će istraga otkriti uz opasku da policija otaljava posao, naročito u unutrašnjosti.
„Ko još krade i ko računa da će nešto naći u redakcijama lokalnih medija? Tu možete da zateknete stare kompjutere a negde čak pisaće mašine. Gledajući šta se sve prethodno izdešavalo sa Kolubarskim i Darijom Ranković NUNS osnovano sumnja da je u pitanju zastrašivanje. To su metode koje priliče ovakvoj vlasti“, kaže Bodrožić za CINS.