Više javno tužilaštvo u Beogradu i dalje istražuje slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića koji je u javnost izneo niz tvrdnji o zloupotrebama u poslovanju fabrike namenske industrije Krušik. Obradović u razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže da od 20. septembra 2019, kada je dao izjavu zameniku javnog tužioca, postupak stoji u mestu.
„Nikakavih novih informacija niti imam niti znam šta će se desiti. Sva ta dokumentacija je sada na veštačenju na Vojnotehničkom institutu”, ističe Obradović dodajući da ga u tužilaštvu ni nakon pet meseci nisu saslušali.
Odlučio je da se manje pojavljuje u medijima jer je sve što ima da kaže o temi Krušik već rekao.
„Ostalo mi je malo nejasno kako su odjednom sve afere nestale, kao da su ugašene na dugme. Nema više priče oko Jovanjice, nema više spominjanja dešavanja u namenskoj industriji, pogibije gospođe u Doljevcu, plagijata. Sve je odjednom utihnulo, sve teme su zamenile litije u Crnoj Gori, korona virus, izbori, trvljenja u opoziciji”.
Dok je postupak protiv Obradovića u toku, on se na posao u Krušik neće vratiti, jer je poslodavac odlučio da mu nakon izlaska iz kućnog pritvora, 18. decembra, produži suspenziju do trenutka okončanja postupka.
Od prijatelja, takođe radnika Krušika, čuo je da su formirane interne komisije u fabrici.
„Jedna ispituje da li u toj dokumentaciji ima nekih tehničkih karakteristika na osnovu kojih bi neka strana, koja je dobila ta dokumenta, mogla da napravi ne znam šta, neku bombu, minu, što je jedna notorna glupost i druga koja ispituje ekonomsku stranu, da li su one činjenice koje su se pojavile u javnosti ispravne”, navodi Obradović.
Ističe da mu nedostaje neki posao koji bi mu skrenuo misli. I dalje je pri stavu da bi, kad bi postojala mogućnost da se vreme vrati unazad, učinio isto.
„Znam šta sam uradio, ne postavljam sebi pitanje ‘da li je bilo vredno?’. I savest i svest mi je nalagala da to uradim, ne kajem se ni zbog čega. Nemam straha, slobodno se krećem i mirno spavam”, zaključuje za CINS Obradović.
Aleksandar Obradović uhapšen je 18. septembra prošle godine na radnom mestu zbog sumnje da je odao poslovnu tajnu. Priče o malverzacijama u Krušiku beležio je od 2014. godine, da bi četiri godine kasnije, kad je došao u priliku da ih dokaže, informacije i dokumenta dostavljao medijima. Tako je javnost saznala da u trgovini oružjem postoje povlašćeni trgovci, među kojima i firma GIM Branka Stefanovića, oca ministra policije Nebojše Stefanovića.
Obradović je bio izvor BIRN-a, Pištaljke, KRIK-a i međunarodnog Arms Watch-a u tekstovima o mahinacijama u trgovini oružjem, ali i u poslovanju fabrike Krušik. Nakon dve nedelje provedene u beogradskom Okružnom zatvoru, 14. oktobra premešten je u kućni pritvor u kome je ostao do 18. decembra. Iako je na slobodi, protiv Obradovića se i dalje vodi istraga.
Prema Obradovićevim rečima, u poslednja dva, tri meseca utihnule su i prozivke premijerke i predsednika države, dok je, s druge strane, u javnost isplivalo da je situacija u Krušiku loša.
„Radnicima je počela da kasni plata, sad su mnogi sindikati konačno smogli snage da javno nešto kažu, kakva je situacija. Sve je više onih koji mi prilaze na ulici. Po dvoje, troje ljudi dnevno kada prošetam priđe i, da kažem, čestita”.