Srbija raspolaže sa oko 700.000 košnica koje se nalaze u vlasništvu 15.000 pčelara. Godišnje se u Srbiji proizvede od 5.000 do 9.000 tona meda, od čega se od jedne do dve trećine ukupne proizvodnje izveze u zemlje Evropske unije, Severne Afrike, Indije i Japana. Srpski med se ocenjuje kao veoma kvalitetan, a ulaskom Srbije u Evropsku uniju najveći benefit koji bi dobila je otvorenost tržišta, kaže Robert Bali, pčelar iz Slovenije.

Pčele su neophodne za poljoprivredu i životnu sredinu, one osiguravaju reprodukciju biljaka oprašivanjem, dok pčelarstvo doprinosi razvoju ruralnih područja. Ovo su samo neki od benefita koji se obezbeđuju uzgajanjem pčela, a koji su pobrojani na sajtu Evropske komisije, u odeljku posvećenom medu i pčelarstvu. Ulaskom u Evropsku uniju glavni benefit koji je Slovenija ostvarila je otvorenost tržišta, smatra doktor veterinarske medicine, Robert Bali, koji ima oko 2.500 košnica na 30 lokacija i treća je generacija pčelara u porodici, koja proizvodi između 50 i 100 tona meda godišnje.

"Ukidaju se granice, nema carina…Možete uzeti svoju robu i ići u tržnicu u Nemačkoj da je prodajete. To je glavna prednost. Prednost je i u tome da Evropska unija podržava pčelarstvo tako da svaka država po košnici dobije jedan deo novca od Evrospke unije, dok same države subvencionišu drugi deo. Taj novac se može investirati u modernizaciju pčelarstva, tehničku pomoć, edukaciju, istraživanje, lekove…Mogućnosti su velike", ističe doktor veterinarske medicine Robert Bali.

Sav med koji se prodaje u EU mora zadovoljavati pravila o kvalitetu i označavanju, koja su utvrđena u „direktivi o medu“.

"U Evropskoj uniji sve to ide zajedno. Dobiješ novac, ali više administracije, više papira, više pravila kojih se moraš držati…što jeste slabija strana. Standardi kvaliteta su zacrtani i jasni, ali lagali bi kada bi rekli da u Evropsku uniju ne ulazi krivotvoreni med. Ima ga, ali možda je ta regulatorna politika i inspekcijski nadzor malo bolji, oštar i rigorozan pa tako zaštiti domaćeg proizvođača koji ima kvalitet. Druga opcija je da se može dobiti jako mnogo novca za promociju svojih proizvoda".

Popularizacija pčelarstva dovela je do povećanja broja pčelara u Sloveniji. U području oko Ljubljane ima oko 32 košnice po kilometru kvadratnom što je znatno iznad evropskog proseka.

"U Sloveniji ima previše pčela i previše pčelara koji ne znaju pčelariti. Imamo velike problema sa prenosom bolesti i mislim da se tu politika narednih godina mora menjati, iz popularizacije pčelarstva da se krene u kvalitet, znači nije samo kvantitet bitan već i kvalitet", smatra Bali.

Cena meda raste zbog ulaganja u marketing.

"Кvalitetan med se može prodati i za 14-15 evra, što nije bilo moguće pre šest sedam godina. Cena raste, dok sa druge strane imamo uvoz tog jeftinog meda koji u veleprodajnom smislu guši. No, ono što bi trebalo iskoristiti jeste taj evropski novac koji se nudi za promociju i skratiti prodajni lanac tj da krajnji kupac kupi med direktno kod pčelara".

Recept koji stručnjak iz Slovenije savetuje svim pčelarima jeste da se potrude da obezbede što direktniju prodaju, bez posrednika. Slovenija je u Evropi označena kao „srce i duša pčelarstva“, koja je poznata  po kvalitetu meda i dugoj tradiciji i takođe jedina država članica Evropske unije koja je zaštitila svoju domaću kranjsku pčelu – drugu najmedonosniju pčelu na svetu.

Video prilog možete pogledati ovde.