U Srbiji svaki građanin je preduzetnik, ni od čega pravi nešto, i od malog pravi malo više (neko i mnogo), a to su odlike inovativnih preduzetnika. Kriza izazvana pojavom epidemije virusa COVID19 je prilika da u Srbiji ponovo vratimo preduzetnički duh koji mi kao narod prirodno posedujemo!
Čini mi se da smo ovih nekoliko nedelja čuli, po ko zna koji put, manje ili više konkretno, iz ovog ili onog ugla, iz ovog ili onog interesa, sve one probleme sa kojima su se privreda Srbije, MMSP sektor posebno, susretali i pre krize izazvane virusom COVID-19 i uvođenja vanrednog stanja. BDP nam je i dalje nedovoljan, iliti nominalno USD 55 milijardi u 2019, po glavi stanovnika USD 7200, a prosecna plata 470 evra. Što znači da imamo malu tražnju i šansu za ekspanziju na domaćem tržištu i zamenu izvoza, ako ga imamo.
Zatim teme iz makroekonomije: nedovoljna likvidnost privrede, nepovoljan platni bilans, nedovoljne domaće i strane investicije... I tek ih nece biti i to je generalno to. Znači, od države veliku pomoć preduzetnici i mali biznisi ne treba da očekuju, jer da država želi i zna kako da reši gore navedene probleme, ove brojke bile bi znatno bolje, a svi problemi već rešeni u zadnjih 30 godina.
Ako situaciju sagledate kao preduzetnik, čini se da država ipak više brine za velike kompanije. Akt Evropske Unije o malom biznisu (SBA), koji kaže „think small first”, ne primenjuje se u dovoljnoj meri u praksi i tako će biti i kroz primenu svih mera o kojima sada slušamo na televiziji.
Ako ja nisam u pravu i ako država stvarno želi da razvijemo zdrav preduzetnički ekosistem, prvo se mora voditi računa o interesima malih i porodičnih biznisa i preduzetnika u kreiranju poslovne klime i regulativa za poslovanje u krizi i danima posle.
Da ne ostanem „dužan“ poslovnoj zajednici, pogotovo me iritiraju gubljenje vremena na konferencijama, konsultacijama, kafama na Skype, Google meet ili sada aktuelnom ZOOM-u, kao i saveti „stručnjaka“ tipa „skupljam pare da izdam knjigu o tome kako napraviti pare“. Ili onih sa mesta CEO, CFO, C.. (štagod) internacionalnih kompanija koji čuvaju samo svoje velike plate, ali ne i firme (jer to rade njihove centrale u inostransvu, ne oni), a koji nisu ni trafiku držali jer za isto nisu bili sposobni.
Ono što se pokazalo kao presudno u današnjoj ekonomiji je povezivanje preduzetnika, međusobna saradnja, zajednički nastupi na tržištu i plasiranje većeg asortimana i kvantitetnih proizvoda na domaće i strano tržište. Mislim da je mnogo produktivnije i pametnije da svako od nas preduzetnika drži onlajn sastanke sa svojim kupcima, dobavljačima, zaposlenima i razmišlja o pravljenju strategije i operativnog plana kako da svoj biznis održi, učini fleksibilnijim, diverzifikovanijim i naravno, profitabilnijim i spremnim za vreme posle krize.
Za povećanje prihoda i profitabilnosti postoje dva načina:
Prvi - investicije radi povećanja obima proizvodnje i osvajanje novih tržista, što je trenutno manje verovatno, a drugi - smanjenje troškova poslovanja kroz podizanje produktivnosti i efikasnosti i ostvarivanja istog ili većeg profita, uz umanjeni ili postojeći obim poslovanja. Najbolje je, naravno, i jedno i drugo, ali svaki preduzetnik i mali biznis treba da vidi šta je potrebno, realno i održivo u zavisnosti od samog biznisa, jer nije isto za sve industrije i sektore. I pored toga, ko je više, a ko manje pogođen krizom, i da li neko sada profitira, a neko propada, svi treba da analiziramo svoje postojeće biznis modele poslovanja i po potrebi ih unapredimo, prilagodimo Srbiji i svetu posle krize, jer bar za to, čini se, trenutno imamo vremena.
U redefinisanju biznis modela treba da se vratimo na osnovu, a to je da svaki proizvod ili usluga koju nudimo, rešava neki problem tj. zadovoljava potrebu. Ako se pak potrebe zbog trenutne situacije menjaju, svaki preduzetnik treba da osmisli adekvatnu ponudu i u pogledu samog proizvoda/usluge, cene, distribucije i promocije (4P marketing mix). I nešto što sam pre nekoliko godina čuo od jednog „balavog“, ali mudrog preduzetnika: „Zaljubite se u problem/potrebu koji rešavate i to je siguran način da ćete konstantno i predano raditi na R&D, pratiti promene i unapređivati proizvod/uslugu dok ne dostignete zadovoljstvo kupaca“.
Kada smo već kod „back to basic“, ponovio bih, tj. prepisao definiciju za termin “preduzetnik”: onaj koji organizuje, upravlja i preuzima rizike poslovnog poduhvata nadajući se profitu.
Profit je jedino merilo uspeha biznisa, i ako više nema profita - menjajte biznis. Naravno, samo ukoliko novi biznis model nije dao rezultate ili ako su se potrebe kupaca drastično promenile. Budite u krizi (pogotovo posle krize), inovativan preduzetnik koji uvodi nove proizvode/usluge, prihvata nove metode proizvodnje, pronalazi nova trzišta i reorganizuje poslovanje. Na suprotnoj strani je tzv. Preduzetnik Dron, koji ne prihvata izazove i ne želi promene, i svojim „savršenim proizvodom“ gura do kraja, tj. do propasti biznisa.
I što bi rekli u filmu Balkan ekspres, koji sam zbog izolacije upravo gledao po 58. put: „Nemoj da brigaš, brigaš, život se stara, dok bude ljudi biće i para.“
Ne čekaj ni na čiju pomoć, stisni petlju, učini nešto za svoj biznis, rešavaj probleme, stvori sebi novu šansu i vraćaj se na posao!
Milivoje Jovanović
ENECA