U toku do sada najdužeg policijskog časa u Srbiji, pojedini roditelji osoba sa autizmom u Beogradu još uvek nisu uspeli da dobiju dozvole za kretanje. Iako je Ministarstvo za rad u međuvremenu objavilo procedure za dobijanje dozvola, roditeljima su one nejasne - ne znaju kako da dozvole dobiju ni da li se procedure uopšte odnose na njih.
Pre pandemije korone, Milan Marković i njegova supruga su sa svojim sinom Mišom svakodnevno odlazili u šetnje. To ga je činilo srećnim, a jedino što je moglo da ih spreči bilo je ekstremno loše vreme. Međutim, od kada je uvedena zabrana kretanja, Miša ne može da razume zbog čega više ne može da prošeta.
Miša ima 35 godina i ima autizam.
U skladu sa zabranom kretanja koja je na snazi, osobe sa autizmom i njihovi članovi porodica, kao ni ostali građani, ne mogu izlaziti napolje jer nemaju dozvolu za kretanje. Mišin otac je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objasnio kako se to odražava na stanje njegovog sina – ritam spavanja potpuno je poremećen, a prisilno ponavljanje radnji, koje se tokom vremena svelo na minimum, sada je učestalije.
„Imamo dvorište koje sada moramo da zaključavamo iako to nikad ranije nismo radili. Nekoliko puta je toliko cimao kapiju da je hteo da je otkine. Toliko je bio van sebe od besa“, prepričava nam Milan Marković.
Marković je član Upravnog odbora Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, nevladine organizacije koja se dopisom obratila Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u cilju dobijanja dozvola za kretanje za sve osobe sa invaliditetom, uključujući osobe sa mentalnim i intelektualnim teškoćama i osobe sa autizmom.
Tekst u celosti možete pročitati na cins.rs