Prema procenama iz 2018. godine u Srbiji se pod zasadima leske nalazilo između 1.000 i 1.200 hektara. Plantaže lešnika zahtevaju veliki rad i ulaganja, ali proizvođači ovih koštunjavih plodova nemaju problema sa plasiranjem i prodajom svog proizvoda. Jedan od retkih većih zasada lešnika u opštini Prijepolje, nalazi se u Lučicama. Porodica Divac na površini od dva hektara već 15 godina gaji lešnike.

Na plodnom zemljištu uz obalu reke Lim, gde je porodica Divac uzgajala pšenicu, kukuruz, lucerku, od 2005. godine postoji zasad od oko 720 sadnica leske, koji je tri godine kasnije proširen sa još 400 sadnica. Plantaža u Lučicama je podignuta po uzoru na zasade u Italiji, koja je najveći evropski proizvođač.
"Imamo četiri vrste: romanu, langu, džifoni i mortarelu, koje su sađene naizmenično, po projektu. Radili smo i ispitivanje zemljišta da bismo znali šta i kad treba da im dodamo prilikom sadnje, šta kasnije. Urađen je i sistem za zalivanje kap po kap. Izbrali smo italijanski princip jer Italija ima najveći prinos po hektaru, tako da se prva rezidba radi na drugi pupoljak, a orezivanje se radi tako da imamo jedno stablo, a krošnju širimo na četiri pet strana", kaže Branislav Divac.

Leske zahtevaju veliki posao i ulaganje da bi se ostvario maksimalan prinos od osam do 12 kilograma lešnika po stablu. Za kilogram lešnika u ljusci proizvođači dobijaju oko dva evra, a samo sitniji plodovi spadaju u prvu klasu.

"Кoliko se uloži, toliko se i dobije. Кada smo imali najbolje berbe, imali smo prinos od pet do osam tona lešnika".

Najveći svetski proizvođač lešnika, sa čak 70 odsto ukupne proizvodnje je Turska gde su stari zasadi, sledi Italija sa 20 odsto, dok samo 10 odsto čini proizvodnja u ostatku sveta. Srbija uvozi 90 odsto lešnika tako da proizvođači nemaju problem sa plasmanom svojih proizvoda.
"Plasiranje lešnika ne bi trebalo da bude problem, naročito što se cena lešnika formira na evropskom tržištu i ne može niko da ucenjuje sa cenom. Pojavljuje se sve više i više otkupljivača lešnika. Sa druge strane, mi smo imali sreću da moja sestra od strica ima fabriku čokolade pa mi imamo priliku da plasiramo naš lešnik u njenu fabriku. Tako kroz čokolade Premier Arti Vala, lešnik sa naše plantaže stiže u razne delove Evrope".

Porodica Divac ima zastarelu i neadekvatnu mehanizaciju zbog čega su više puta konkurisali za opštinsku i republičku subvenciju za nabavku nove opreme.
"Više puta smo tražili subvenciju, ali je zanimljivo da lešnik nije kultura koja se subvencioniše u našoj zemlji. Čak i subvencije Ministarstva poljoprivrede su namenjene drugim kulturama".

Gajenje oko 1.100 sadnica leske zahteva angažovanje radne snage, uglavnom tokom orezivanja i sakupljanja lešnika na jesen. Vredniji radnici i radnice mogu da zarade i do 4.000 dinara po danu. Blizina Lima im omogućava relativno jednostavno zalivanje sistemom kap po kap, dok bi nabavka adekvatne mehanizacije u mnogome unapredila i olakšala posao.  Iako plantaža leske nije primaran posao ove porodice, njihov plan je da postojeću plantažu obrađuju i dalje.

Video prilog možete pogledati ovde.