Već duži niz godina imamo utisak da je učešće građana u procesu donošenja odluka na lokalu sporadično i zanemarljivo. Aktivnosti građana i udruženja građana na ovom polju su retke, a i kada ih ima, često ostanu nevidljive za veliki deo javnosti. Veliki deo odgovornosti za ovakvo stanje leži na funkcionerima ‒ donosiocima odluka koji, po pravilu, odgovaraju jedino političkim strankama koje su ih kandidovale i smatraju da su im građani na izborima u celosti preneli pravo da upravljaju zajednicom, te ih nakon toga nerado konsultuju i nemaju razumevanje za njihove predloge i primedbe.
Građani suverenost danas ostvaruju posrednim putem, birajući predstavnike koji će zastupati njihove interese, što je uslovljeno brojim razlozima poput veće efikasnosti, složenosti pitanja o kojima se donose odluke, nestručnosti i brojnosti građana itd. Međutim, lokalne sredine bi trebalo da budu prava mesta gde predstavnička demokratija i neposredno učešće građana mogu uspešno da koegzistiraju, jer na ovom nivou postoje mogućnosti, ali i potrebe za većim angažovanjem građana u procesu donošenja odluka. Radi se uglavnom o manjim zajednicama (ulice, mesne zajednice, opštine, gradovi) što olakšava sprovođenje različitih oblika neposrednog učešća građana u donošenju odluka. Takođe, priroda odluka koje nadležni donose na lokalu je takva da su one od velikog značaja za lokalno stanovništvo, jer se bave svakodnevnim temama koje direktno utiču na kvalitet života građana. I domaći propisi daju brojne mogućnosti građanima kako bi aktivno i konstruktivno delovali u svojim sredinama, poput: referenduma, građanske inicijative, javne rasprave, zbora građana itd.
Stanje u praksi
Uprkos svemu tome, već duži niz godina imamo utisak da je učešće građana u procesu donošenja odluka na lokalu sporadično i zanemarljivo (dovoljno je samo prebrojati učesnike na obaveznim javnim raspravama o budžetu ili o statutu jedinice lokalne samouprave). Aktivnosti građana i udruženja građana na ovom polju su retke, a i kada ih ima, često ostanu nevidljive za veliki deo javnosti. Veliki deo odgovornosti za ovakvo stanje leži na funkcionerima ‒ donosiocima odluka koji, po pravilu, odgovaraju jedino političkim strankama koje su ih kandidovale i smatraju da su im građani na izborima u celosti preneli pravo da upravljaju zajednicom, te ih nakon toga nerado konsultuju i nemaju razumevanje za njihove predloge i primedbe. Čak, često posmatraju građane i kao suprostavljenu stranu, a ne kao partnere koji rade na istom zadatku – unapređenje kvaliteta života u zajednici. S druge strane, i sami građani uglavnom su nedovoljno informisani o mogućnostima uključivanja u procese kreiranja javnih politika na lokalu.
Rezultati radionica
Odbor za ljudska prava Valjevo je krajem 2019. godine održao dve radionice na ovu temu, na kojima su učešće uzeli zainteresovani građani, kao i predstavnici udruženja građana iz Valjeva. Učesnici radionica su potvrdili da je tema pun pogodak, ali i da nas čeka još mnogo rada u ovoj oblasti. Većina njih, iako je čula za neke od dostupnih mehanizama, iste nikada nije koristila kako bi uticala na donosioce odluka. Mnogi od učesnika nisu sigurni u kojim sve situacijama bi mogli da koriste dostupna sredstva, na koji način i kome je potrebno da se obrate, kao i koje su procedure. Zato smo zajednički analizirali sva dostupna sredstva, uz predstavljanje zakonskog okvira, kao i navođenje primera dobre prakse. Pojedini učesnici govorili su i o svojim negativnim iskustvima, o manje uspešnim aktivnostima koje nisu dovele do željenih promena.
Pošto smo shvatili da je informisanost građana o dostupnim modelima učešća u procesu donošenja odluka na vrlo niskom nivou, javila se potreba za kraćim Vodičem koji je na jednom mestu sabrao i obradio sve dostupne mehanizme i približio ih „običnim“ građanima. Takođe smo, u saradnji s lokalnom televizijom i građanskim aktivistima u lokalu, napravili i nekoliko kraćih video-priloga koji se bave građanskim aktivizmom, a sve u cilju podizanja interesovanja kod građana, kao i radi što veće informisanosti o mogućnostima koje im stoje na raspolaganju.
Na samom kraju, zajednički smo sa učesnicima radionica izlistali neke od problema koje smo registrovali u našoj sredini i na koje je potrebno dati odgovore, pa smo odlučili da, za početak, izaberemo jednu temu, okupimo se oko nje i pokušamo predlogom za održavanje javne rasprave animiramo građane da daju svoje predloge, sugestije i mišljenja, a da u isto vreme nosiocima vlasti ukažemo da je neophodno, i to ne samo u konkretnom slučaju, što je moguće češće konsultovati građane kako bi se zajedničkim snagama, kroz stalnu komunikaciju, dolazilo do najprihvatljivijih rešenja kojima se na najpotpuniji način štiti javni interes. Odluke do kojih bi se došlo u ovakvom procesu dobile bi dodatni kvalitet, imale bi snažniju podršku građana, s obzirom na to da su u njihovom kreiranju učestvovale sve zainteresovane strane.
Smatramo da bi eventualni pozitivan ishod naših aktivnosti doprineo ne samo rešavanju konkretnog pitanja već bi služio ubuduće kao pozitivan primer i podstrek građanima, koji bi, videvši da trud građana nije uzaludan, već da daje rezultate, bili podstaknuti da se zainteresuju i aktivnije uključe u procese donošenja odluka na lokalnom nivou, čime bi se takođe uticalo na otvorenost institucija, a sve radi stvaranja našeg grada kao kvalitetnijeg mesta za život.
Mladen Milovanović, Odbor za ljudska prava Valjevo