Rodna ravnopravnost je važan segment ljudskih prava i deo je niza poglavlja koja će biti predmet pregovora za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Način na koji mediji izveštavaju o ovoj temi takođe je veoma važan u ovom procesu, jer se većina građana i građanki oslanja na medije kao izvor informacija o rodnoj ravnopravnosti. Zbog toga su Forum žena Prijepolja i Televizija Forum za novinare i novinarke lokalnih medija organizovali na Zlataru dvodnevni seminar na temu „Rodni stereotipi i predstavljanje žena u medijima“.
Opšti cilj seminara bio je podizanje nivoa znanja novinara i novinarki o rodnim stereotipima i smanjenje diskriminacije žena u medijima, jer praksa pokazuje da su žene retko zastupljene u medijima i da su ređe pitane za mišljenje.
Neka istraživanja pokazuju da je negde oko 25 odsto ukupnih medijskih sadržaja govori o ženama, dok u 75 odsto vesti i informacija žene nisu vidljive, već se govori o muškarcima, istakla je trenerica na seminaru Snežana Jakovljević, aktivistkinja Udruženja žena „Peščanik“ iz Kruševca.
Iako je ostvaren izvestan napredak u izveštavanju, mediji i dalje iskazuju i podstiču patrijarhalne kulturne obrasce i vrlo retko prikazuju dostignuća žena.
Od kako se prati monitornig predstavljanja žena u medijima, tačnije od 1995.godine ipak je vidljiv napredak u toj oblasti. Od 8 odsto koliko je bilo na početku, stiglo se do 24 odsto u 2010. godini, ali od tada nije napravljen nikakav pomak, rekao je Dejan Miladinović (novine „Grad Kruševac“).
Mirjana Tešević (TV Forum, Prijepolje) kaže da iako žene čine polovinu stanovništva i iako ih ima više na fakultetima od muškaraca, kasnije se one nekako izgube i rukovodeće uloge preuzimaju muškarci.
Mediji ustvari samo preslikavaju sliku koja je u društvu, istakla je ona.
Uloga medija je i da edukuje javnost o pitanjima rodne ravnopravnosti.
Prvenstveno mi zaposleni u medijima bi trebalo da osvestimo kod sebe značaj te teme, pa tek onda da to prenesemo drugima, rekla je Violeta Popović (portal „GMinfo“ Gornji Milanovac).
Ilija Petronijević (TV5 Užice) dodao je da bi pored medija trebalo i u obrazovni sistem uvrstiti temu rodne ravnopravnosti.
Senzacionalizam donosi novac, politika je kojom se vodi većina medija u Srbiji, te pitanja rodne ravnopravnosti ostaju na margini.
Mediji se vrlo retko bave temom rodne ravnopravnosti, osim ako se radi o nekim ekscesnim situacijama, poput ubistva, silovanja, nasilja, prevare i sve ono što se vrti oko estrade, mišljenja su Stojan Marković (portal „Ozon Pres“, Čačak) i Danica Knežević Popov (portal „Vojvodina News“, Novi Kneževac).
Pojedine kategorije žena su skoro u potpunosti medijski „nevidljive”.
Ta neka vrsta stereotipa koja vlada, pa čak i u medijima kad su u pitanju žene i kad su u pitanju Romkinje koje su dvostruko diskriminisane, je dominantna. Zbog toga bi trebalo konstantno raditi na edukaciji samih novinara, rekao je Ilija Stojanović (Romski medijski servis, Beograd).
Iako nema preciznih podataka o polnoj strukturi zaposlenih u medijima, vidljivo je da su žene postale većina u novinarstvu, ali su na uredničkim i rukovodećim položajima i dalje pretežno muškarci. Marina Miljković Dabić (portal „Krug“, Kraljevo), razlog za to vidi u tome što su i same žene nedovoljno motivisane da pozicioniraju sebe na uredničke i vlasničke funkcije, zbog tradicionalnih uloga koje su im nametnute.
Rodna ravnopravnost znači da smo svi jednaki i mi kao mediji bi trebalo u skladu sa tim i da se ponašamo, ali to još uvek nije praksa, rekla je Zorica Đoković (nedeljnik „Vesti“, Užice).
Preporuke koje su predložili učesnici i učesnice seminara i na koje su se obavezali da će poštovati u svojim redakcijama kako bi se poboljšala medijska slika o ženama, bile su: Da žene kao subjekti vesti budu prisutne u procentu od 52 %; Da se poštuje i primenjuje rodno senzitivni jezik; Za svaku temu u emisijama i vestima pitati i žene za mišljenje; Barem jednom mesečno uvrstiti prilog ili tekst o rodnoj ravnopravnosti. Takođe, preporuke su i kontinuirano praćenje nadležnih organa o primeni zakonske regulative koja je u vezi sa poboljšanjem kvaliteta života žena kao i pridržavanje novinarskog kodeksa u izveštavanju o slučajevima nasilja u porodici.
Seminar je organizovan u okviru projekta „Koliko smo blizu ili daleko od Evropske unije“ koji podržava Beogradska otvorena škola u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ uz podršku Švedske.