Društveno-politička kriza izazvana pandemijom Covid-19 imala je velike posledice na osobe sa invaliditetom, posebno one smeštene u institucijama socijalne zaštite širom sveta. Pored znatno viših stopa zaraze u institucijama u odnosu na opštu populaciju, korisnici ustanova bili su nesrazmerno pogođeni merama koje je donosila Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali i pojedinačnim praksama u ustanovama za smeštaj.
Rizik za oboljevanje u ustanovama socijalne zaštite veći je od onog u opštoj populaciji, pre svega zbog smeštaja većeg broja osoba u istom objektu, koji u našoj zemlji primaju i do 900 korisnika. Osobe koje borave institucijama često imaju pridružene bolesti, koje nekada nastaju kao posledica života u instituciji. Takođe, mnoge ustanove u Srbiji se ne mogu pohvaliti zavidnim materijalnim i higijenskim uslovima, pa su kao takve i u vreme pre pandemije Covid-19 bile plodno tlo za širenje raznih infektivnih oboljenja, poput hepatitisa ili parazitarnih oboljenja.
Pojedine ustanove, odnosno njihovi rukovodioci, su dodatno ugrozili sigurnost korisnika smeštaja, postupajući suprotno preporukama Svetske zdravstvene organizacije, Saveta Evrope i drugih međunarodnih tela. Ovi međunarodni subjekti su naglašavali potrebu za izmeštanjem korisnika iz kolektivnih smeštaja, ali i značaj boravka na otvorenom prostoru i na suncu, kao i značaj fizičke aktivnosti za očuvanje imuniteta i mentalnog zdravlja. Nasuprot tome, u mnogim ustanovama širom Srbije korisnici su bili sprečeni, ili im nije bilo omogućeno, da napuštaju objekte u kojima borave. Zabeležen je i slučaj povlačenja korisnika usluge stanovanja uz podršku u Petrovcu na Mlavi, nazad u ustanovu dr Nikola Šumenković uz objašnjenje da je to mera zaštite korisnika od zaraze. MDRI-S je skrenula pažnju nadležnima na štetnost ovakve odluke, te da je na taj način osim uskraćivanja prava na ličnu slobodu ovih korisnika, njihovo zdravlje bilo dodatno ugroženo prebacivanjem u kolektivni smeštaj.
Iako treba da predstavlja meru zaštite od koronavirusa, ograničenje lične slobode korisnika ustanova socijalne zaštite je neproporcionalna mera, predugo traje, te se isti efekat može postići manjim ograničenjem prava. |
Dokument u celosti možete preuzeti ovde.