Srbija u 2020. godini nije otvorila nijedno novo poglavlje na svom putu ka ulasku u Evropsku uniju. Razlog tome ne može biti pandemija korona virusa, smatra urednik portala European Western Balkans (EWB) Nikola Burazer koji kaže da je iz ove perspektive veoma nezahvalno govoriti o eventualnom datumu pristupanja evropskoj zajednici.
Pandemija korona virusa je dovela do toga da se ceo svet bavi zdravstvenim i ekonomskim odgovorom na novonastalu situaciju,ali to ne može biti razlog zbog kojeg Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u 2020. godini, niti zbog čega je njen put ka Evropskoj uniji zakočen, smatra Nikola Burazer, urednik portala European Western Balkans.
"Mislim da je to, pre svega, pitanje vladavine prava koje se sadrži u Poglavlju 23. Ono što takođe jeste važno za evropske integracije, iako se formalno ne nalazi ni u jednom pregovaračkom poglavlju, jeste stanje demokratskih institucija. To se odnosi na kvalitet rada parlamenta, na način sprovođenja izbora, odnosa države prema civilnom društvu, slobodi medija…To su pitanja gde Srbija stoji jako loše. Mi još uvek gledamo ozbiljnu političku krizu koja je počela pre dve tri godine, bez čijeg rešavanja ne vidim da će postojati volja u Evropskoj uniji da se Srbiji ubrza taj proces evropskih integracija" – kaže urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer.
Među najvažnijim pitanjima, uz Poglavlje 23 koje podrazumeva pravosuđe i osnovna prava, ističe i Poglavlje 24 Pravda, sloboda i bezbednost i Poglavlje 35 u okviru koga se rešava pitanje Кosova. Evropski zvaničnici su 2025. godinu ocenili kao moguću za ulazak Srbije, ali i Crne Gore u Evropsku uniju, pod uslovom da se obe države ozbiljno posvete svojim reformama. Naš sagovornik veruje da je to sada moguće samo za susednu Crnu Goru, ali ne i Srbiju.
"Ako bi sve išlo kako treba, Srbija bi zaista mogla da postane članica 2026/27. godine. Trenutno se ne vidi postojanje političke volje da se to sprovede u tom roku, na način na koji je to potrebno. Takođe, ne treba izgubiti iz vida da postoje problemi i na drugoj strani, u samoj Evropskoj uniji i koliko će tamo postojati ili ne, politička volja da se prime nove članice. Ja smatram da Srbija treba da se bavi, pre svega, svojim procesom, da se fokusira na rokove koje je sama sebi zadala" – smatra Nikola Burazer.
Srbija kasni sa sprovođenjem reformi, kasni sa donošenjem i sprovođenjem akcionih planova, sa otvaranjem pregovaračkih pozicija, sa reformom Ustava… Sve to daje sliku na kojoj se vidi da ne postoji politička volja da se ozbiljno radi na procesu pristupanja.
"Postoji jedno ohrabrenje Srbiji da ona ima perspektivu, da će evropski parlament podržati članstvo, ali postoje i zamerke na afere koje su privukle pažnju medija među kojima su Savamala, Кrušik, Jovanjica…To nije samo pitanje političkog stava, već i formalnog uslova za članstvo jer vi morate da, u okviru Poglavlja 23, ne samo pokažete da ste usvojili neke zakone i izvršili reforme, već morate da pokažete da to funkcioniše. Morate da pokažete da su sudovi počeli da rade odgovarajućom brzinom i da donose presude u vezi sa visokom korupcijom, čega u Srbiji još nema".
Srbija je dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u martu 2012. godine. Za devet godina, otvorila je tek polovinu od 35 Poglavlja. Otvaranje svakog novog poglavlja ocenjeno je kao pozitivan signal za Srbiju i politiku proširenja, a, kako je to poslednji put bilo u decembru 2019. godine, pitanje je da li je Srbija i dalje na kursu koji vodi u Evropu ili se izgubila u drugim vodama.
Više u video prilogu.