U poslednjem izveštaju o napretku Srbije u procesu integracija, koji je usvojio Evropski parlament, uključena je i osuda napada na novinare portala КRIК i nevladine organizacije CRTA. Istaknuto je da vređanje i zastrašivanje političkih protivnika i predstavnika medija od strane narodnih poslanika predstavlja kršenje demokratskih principa.

Na medijskoj sceni u Srbiji u najvećem problemu su istraživački novinari i oni koji se bave osetljivim političkim pitanjima, kao što su korupcija i organizovani kriminal, smatra urednik portala European Western Balkans, koji je specijalizovan za praćenje procesa evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana, Nikola Burazer.

"Vlasti u Srbiji se dosta oštro odnose prema svakoj kritici koja dolazi od strane civilnog društva ili medija i zaista je mnogim novinarima direktno ili indirektno ugrožena bezbednost. To ne važi za sve novinare i medije. Država je direktni i indirektni vlasnik mnogih medija, ali i na razne načine finansira medije koji su bliski vlastima i koji nemaju kritički stav prema njima. Na koji način mi očekujemo da opstanemo kao demokratska država i društvo, ako nemamo adekvatnu medijsku slobodu i pluralizam u izveštavanju medija, a to su problemi koje uočavaju međunarodni i domaći akteri koji se bave ovom tematikom" – objašnjava Nikola Burazer.

Pitanje medijskih sloboda važno je sa aspekta pristupanja Srbije Evropskoj uniji, ali i za stanje demokratije u Srbiji. Evropska unija godinama ukazuje na ovo pitanje u Srbiji i to je oblast u kojoj, prema izveštajima Evropskog parlamenta, nema napretka, što izaziva zabrinutost.

"Prema merenju Reportera bez granica, Srbija je pala 39 mesta od 2014. do 2020. godine. Slične ocene pokazuju i drugi pokazatelji. Pitanje slobode medija je bitan faktor zbog koga je Srbija pala i na nekim drugim indeksima demokratije jer se pitanje kontrole medija od strane vlasti ističe kao jedan od najvećih problema. To mi u Srbiji možemo i sami da vidimo, dovoljno je da uključimo televizor".

Na lestvici koja meri  stanje demokratije u svetu Srbija pad. Demokratija  u Srbiji se opisuje kao manjkava, odnosno, hibridna demokratija.

"Кada gledamo neke objektivne pokazatelje, Srbija spada u demokratske države, ali je ugroženost institucija, uzimajući u obzir dominaciju vladajuće stranke, gušenje slobode medija veliki problem jer ti pokazatelji ne mogu to na odgovarajući način da prikažu".

Кako je navedeno u poslednjem izveštaju, Evropski parlament je zgrožen nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida protiv istraživačkih novinara i članova civilnog društva. Izraženo je žaljenje što Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i RTS nisu uspeli da povrate kredibilitet u javnosti i među opozicionim partijama.