Ako me korone ne obije, ubiće me nastava na daljinu! Vratite decu u škole! 

 Užički centar za prava deteta je realizovao fokus grupu sa roditeljima dece koja pohađaju osnovnu i srednju školu 20. aprila 2021. godine. Cilj je bio da se ostvare uvide u izazove u procesu obrazovanja sa kojima su se suočili u doba pandemije, kako bi se ugradila roditeljska perspektiva u preporuke za donosioce odluka.

Početni nalaz ukazuju da su roditelji “sagoreli u višestrukim ulogama”, naročito roditelji dece mlađeg školskog uzrasta. Nastavnici su prepoznali njihovu ulogu - roditelji kao saveznici. Ali, pred roditelje, naročito mlađe dece, postavljena su prevelika očekivanja, mnogo veća nego što su njihove kompetencije. Roditelji starije dece su uplašena kvalitetom nastave.

Kao roditelj malog maturanta, sve mi je stresno - i  pripremati malu maturu, pratiti i brinuti da li oni rade, uče... briga da li iko proverava njihova postignuća, da li je to što rade dovoljno da upišu željene škole.

Moje dete je u srednjoj stručnoj školi, medicinskoj. Uplašena sam zbog izostanka prakse jer znam koliko propuštaju. Onlajn se ne mogu steći znanja i veštine koje ih osposobljavaju za budući profesiju.

Neki roditelji su se suočili sa nedostatkom digitalnih uređaja, ali i nedovoljnim znanjima koja su bila preduslov da budu podrška deci u obrazovnom procesu.

Nismo imali dovoljan broj uređaja kako bi oboje dece moglo da prati nastavu. Sve vreme sam se pitala šta rade porodice koje su slabijeg materijalnog statusa i koje nemaju uređaje ili internet.

Ni sama nisam znala, a trebalo je detetu da pokažem: šta je platforma, kako snimiti dokument. Mogu da zamislim kako je tek bilo roditeljima koji nisu imali resurse, oni nisu imali nikakvu podršku, osećali su se izopšteno i otuđeno.

Nije bilo lako – ni ja ni dete nismo znali mnogo o kompjuterima i platformama. A izgleda ni nastavnici.

Potreban je veći uvid u kvalitet rada nastavnika od strane nadležnih, smatraju roditelji. Kvalitet ne sme da zavisi od dobre volje i senzibiliteta nastavnika.

Uočavam veliku razliku u radu srednjoškolskih nastavnika. Bilo je sjajnih, koji su nastavu redovno realizovali na platformama, okupljali grupu, ali je bilo onih sa kojima deca nisu mogla da ostvare nikakvu komunikaciju. Dosta je nastavnika koji samo dostave material da deca nauče, i to je sve.

Slab je kvalitet stečenih znanja i veština. Učenje nije efikasno, niska je motivacija dece, na roditeljima je ogroman teret, kao i na nastavnicima. Problem je neprepoznavanje potencijala online nastave od strane nastavnika/nastavnica. Pokušali su da tradicionalnu nastavu presele onlajn, ali je to zapravo nemoguće.

Nažalost, predavanje, tj.predavačka nastava se zadržala i u onlajn susretima, umesto da deca uživo diskutuju i razmenjuju mišljenje o domaćim ili pripremnim zadacima koje su uradili. Ima i izuzetaka.

Onlajn nastava nije iskorišćena na pravi način - deca su preko platformi sedela i gledala kako nastavnici rade i drže nastavu. Nije postojao socijalni kontakt.

Mnogi nastavnici su dali sve od sebe da bi se nastava realizovala. Ogromna posvećenost, trud, razumevanje učenika. Mislim da su i  oni bili preopterećeni, naročito papirologijom i administracijom da bi ispunili formu.

Roditelji su stava da je potrebno hitno doneti kodeks ponašanja učenika i nastavnika u digitalnoj nastavi.

Dati jasne informacije učenicima o novom vidu nastave: šta se od njih očekuje, na koji način da rade, kako da komuniciraju sa nastavnicima, kako se vrši vrednovanje i ocenjivanje njihovog rada.

Komunikacija sa roditeljima da bude konstruktivnija: informisati roditelje o načinu izvođenja nastave, o obavezama i odgovornostima učenika, obavezama i odgovornostima nastavnika.

Savet roditelja i roditelji treba da bude korektiv u radu ustanova. 

Ima dosta prostora da se u zajedničkoj saradnji - škola, roditelji i učenici, mnoge stavke unaprede u procesu obrazovanja, a preduslov za to je da imamo priliku da razgovaramo.

Buduće obrazovanje treba da akcenat stavi na funkcionalnost i samostalnost učenika. Otvaraju se mogućnosti da se digitalizacijom nastave u budućnosti da još veći doprinos kvalitetu obrazovanja.

Buduće obrazovanje treba da bude uživo, jer je socijalni kontak nezamenjiv za decu. Ali svakako, treba značajnije da uključi dobrobiti digitalizacije: korišćenje aplikacija, simulacije, filmovi i drugi alati –dragoceni su.