Sezona protivgradne zaštite počela je 15. aprila. U narednih šest meseci iz sedam protivgradnih stanica, koliko je ih aktivno na teritoriji opštine Prijepolje, useve od grada štitiće 14 strelaca. Кako protivgradna sezone protiče ove godine zabeležili smo na protivgradnoj stanici na Dušmanićima.
Osamdesetjednogodišnji Radoslav Puzović se već punih 36 godina, koliko i postoji protivgradna stanica na Dušmanićima, javlja na redovnu prozivku Radarskog centra iz Sjenice. Priseća se svojih početaka deda Radoslav Puzović koji od ’85. godine obavlja posao protivgradnog strelca.
"Iz Sjenice došli i ponudili mi da radim. Pa sam im’o kolegu iz susednog sela i tražili smo dvije radio stanice, ali nam nisu dali no samo jednu. Onda mjesec dana on radi, a mjesec ja" – priča deda Radoslav.
Poslednjih sedam godina u ovom poslu mu pomaže sin Radoje. Pomno prate nebo nad Dušmanićima i u pripravnosti čekaju komande Radarskog centra.
"Dobije se komanda u kom pravcu i pod kojim uglom se ispaljuje raketa. Raketa prođe kroz oblak, eksplodira iznad oblaka, prospe hemiju reagens srebro – jodid, koji ima svojstvo da veže za sebe led, odnosno grad da taj grad padne što sitniji. Ako se taj grad formirao, ne može njega ništa da razbije, nego se na vreme puca da bude što sitniji, da dođe kao sugradica i napravi manju štetu " – objašnjava nam proces dejstvovanja protivgradni strelac Radoje Puzović.
Obavljajući ovaj vrlo odgovoran i donekle rizičan posao prošli su kroz razne situacije.
Desi se, pa prvi upaljač ne upali, raketa krene i ne eksplodira nego doće do neke visine i padne na zemlju, padne i na kuću, đe bilo. Jedna je ovde ispred eksplodirala, zapalila se… priča Radoslav.
Radoje se priseća pehova od prošle godine kada je zakazala radio veza.
"Desilo se da je „crkla“ baterija… Pokušamo da stupimo u kontakt telefonom, meni pokisne ekran, ne mogu da stupim u kontakt sa Radarskim centrom i čovek je nemoćan, ne može na svoju ruku ništa. Može da se desi da Centar posmatra na drugu stranu i nije primetio da nailazi talas, dužnost strelca je takođe da upozori centar da snime i prate stanje. Iks puta se desilo da se odmah posle toga izdaje komanda za dejstvo" – dodaje Radoje.
Po ugovoru sa Hidrometeorološkim zavodom, strelci dobijaju mesečnu naknadu od 4 hiljade dinara, dok ih opština Prijepolje u toku sezone subvencioniše sa 60 litara goriva po stanici.
"Naša opština je obećavala da nabave tih raketa pošto nisu imali iz Centra, ali nisu ispunili. Pa su bili obećali da ovo zaštite ovde i oprave žicu i na kraju sam sam to opravlj’o, ništa mi priznali nisu" – ističe Radoslav Puzović.
U Prijepolju je trenutno aktivna polovina protivgradnih stanica u odnosu na ukupan broj. Zainteresovanih da obavljaju ovaj posao je sve manje, jer iziskuje velika odricanja, sate provedene na stanici, a naknada koju dobijaju sigurno nije motiv ljudima koji se i dalje bave ovim poslom.
"Stiglo ti žito, trava, otkosi, hoće sve da ti pokisne, branje malina… a ti moraš sve da napustiš i dođeš ovde ako misliš da zaštitiš i sebe i svoju okolinu. Međutim neće niko da se prihvati, i ja pozivam sve iz okoline koji mogu, da se prihtvate ovog posla i jave Centru, jer deda je veće star čovek, a ja ne mogu da izlazim sa Dušmanića 6,7 kilometara na svaki poziv" – iskren je Radoje Puzović.
U Srbiji se tek pre dve godine krenulo u automatizovanje sistema odbrane od grada, koji se u potpunosti finansira iz budžeta republike i lokalnih samouprava, dok protivgradnu zaštitu u evropskim zemljama sprovode osiguravajuća društva finansirajući se kroz porez koji plaćaju poljoprivredni proizvođači.
Tekst je objavljen na portalu Foruminfo.