U organizaciji Odbora za ljudska prava, u Valjevu je 1. jula održan prvi u nizu okrugli sto/stručna javna rasprava „Alternativne sankcije – mera između kazne i šanse“. Nakon pozdravne i uvodne reči koordinatora Saše Aleksića, o vanzavodskim sankcijama i merama iz ugla osuđenih lica i njihovih branilaca govorila je saradnica OdboraVA, Aleksandra Spasojević. O iskustvima i praksi valjevskog pravosuđa u oblasti vanzavodskih sankcija i mera govorila je sudija Ivana Ristivojević, zamenik predsednika Osnovnog suda u Valjevu i predsednik krivičnog odeljenja.
U veoma sadržajnoj debati koja je potom usledila učestvovali su: sudije Osnovnog i Višeg suda u Valjevu, Zamenik Osnovnog javnog tužioca u Valjevu, Poverenik za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera iz valjevske kancelarije, Zamenik komandira policijske uprave Valjevo, direktor Centra za socijalni rad „Kolubara“ Valjevo, predstavnik medija „DijalogNet“ kao i predstavnici OCD „Integracija“, „Alternativa plus“ i „OdborVA“.
U diskusiji su izneti statistički podaci, problemi i zakljuci o funkcionisanju sistema vanzavodskih sankcija u kolubarskom okrugu a na ovom mestu prenosimo samo neke od njih:
- U Osnovnom sudu u Valjevu je za period od 6 meseci 2021.g. izrečeno 20 kazni kućnog zatvora i 5 kazni rada u javnom interesu;
- Ukazano je na problem u praksi sa nastavkom izvršenja kazne kućnog zatvora ili kućnog pritvora ukoliko se licu izreknu hitne mere po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici. Naročito u situaciji kada se hitne mere produže na 30 dana i lice ne može da se vrati u prostor gde treba da izvršava kućni zatvor ili kućni pritvor;
- U situacijama kada vlasnik kuće, u kojoj neko lice izvršava kaznu kućnog zatvora ili meru kućnog pritvora, povuče svoju saglasnost u toku trajanja izvršenja a lice na izvršenju nema nekretninu u vlasništvu i potreban prostor za izvršenje kazne, zakonodavac nije predvideo moguća rešenja.
- Kada su lica na izvršenju kazne sa seoskog područja, vrlo često se dešava da imanja na kojima žive nisu u njihovom vlasništvu niti su prevedeni u katastru niti su okončani ostavinski postupci. Predloženo je da se, u tom slučaju, overavaju izjave kod javnih beležnika kojima će lica na izvršenju kazne da potvrde vlasništvo kuće. Dakle ne postoji zakonski regulisani propis koji bi taj problem rešio.
- U skladu sa organizacijom rada suda, u situacijama kada dođe do kršenja vanzavodske sankcije /mere odnosno u slučajevima zamene kazne, predmet se vraća ponovo postupajućem prvostepenom sudiji iako je postupak izvršenja poveren sudiji za izvršenje. Istaknuto je da je sudija za izvršenje u minimalnim aktivnostima u izvršenju a za zamenu kazne odlučuje na osnovu molbe izvršioca krivičnog dela bez ostvarivanja kontakta sa njim.
- U povereničkoj službi ne postoji organizovano dežurstvo i pripravnost, pa se javljaju i dalje problemi ukoliko policija pronađe, po naredbi suda, osuđeno lice, van radnog vremena poverenika, naročito što se, po novouvedenoj praksi, počinje sa nadzorom nakon što se svi podaci najpre unesu u elektronski sistem u Upravi a potom se ti podaci povlače automatski u uređaj za elektronski nadzor.
- Po pitanju organizacije povereničke službe, kancelarija u Valjevu je pripala organizacionoj jedinici Beograd, dakle nema status regionalne organizacione jedinice povereničke službe. I dalje sve funkcioniše preko Uprave za izvršenje krivičnih sankcija što donekle usporava proces rada.
- Kada je u pitanju postupanje policijskih službenika istaknuto je da u Zakonu o policiji i u Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija nema jasno propisanih ovlašćenja policije koja se odnose na asistenciju povereničkoj službi i nije definisana u ZIVS-u uloga policije u izvršenju ovih sankcija i mera. Trenutno se postupanje svodi na ovlašćenje policije br.16, Zakona o policiji (ostala ovlašćenja propisana drugima zakonima). Međutim, u ZIVS-u to ipak nije precizirano. Takođe, u Sporazumu između Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde nije tačno definisano šta je ovlašćenje policijskih službenika u ovakvim izvršenjima.
- Ipak, i pored svih navedenih nedostataka i "uskih grla" u izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, izražena je vrlo dobra koordinacija između suda, povereničke službe i policije.
- Na republičkom nivou u 2020.g. izrečeno je 11.077 kazni zatvora, od tog broja 2.420 alternativnih sankcija. Po pitanju proseka, Srbija se nalazi na donjoj granici u primeni ovih sankcija u Evropi, na 100.000 stanovnika izrečeno je 35 alternativnih sankcija, dok je evropski prosek 149 izrečenih alternativnih sankcija na sto hiljada stanovnika.
U narednom periodu stručne javne rasprave o primeni vanzavodskih sankcija i mera biće organizovane u Šapcu, Kragujevcu i Čačku.
Okrugli sto je realizovan u okviru projekta „Alternativne sankcije – mera između kazne i šanse“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.
