U opštini Prijepolje trenutno ima 11 domaćinstava u seoskim područjima koja se bave turizmom. Turistima je na raspolaganju 56 ležajeva, što je nedovoljno za smeštaj svih zainteresovanih. Prirodne lepote su veliki potencijal za razvoj ove grane, ali je potrebna i podrška sa opštinskog i državnog nivoa, kaže Dragana Rakidžija koja na Jabuci ima svoje etno domaćinstvo.

Кada je pre osam godina kupila plac na Jabuci i počela da gradi, Dragana je želela da ispuni sebi želju - da izgradi dom po svojim nacrtima i zamislima, u kome će uživati, okružena zdravim i čistim vazduhom. Sada u svom domaćinstvu pruža potpunu uslugu turistima koji žele da odmor provedu na selu.

"Objekat ima 25 ležajeva, odnosno 25 osoba može ovde da konači. U glavnom objektu ima 11 ležajeva i u sedam bungalova 14. Ovaj restoranski deo je kao dnevni boravak za goste, tu se sprema hrana. Forsiramo sve naše proizvode i zbog toga ja uvek kažem da ne možemo da se bavimo seoskim turizmom, ako nemamo jako selo. U našoj opštini je to mrtvo, kao i u celoj državi. Ništa se ne ulaže da selo živi, da se mladi vrate, a mi koji pokušavamo da se bavimo ovim opština ne prepoznaje kao potencijal i tu ima mnogo problema. Da bi se mi bavili ovim onako kako treba, treba nam podrška države i opštine, ali mi za sada nemamo ništa od toga" – počinje priču Dragana Rakidžija.

U svom domu, Dragana je do sada ugostila ljude iz Beograda, Vojvodine, ali i Mađarske, Češke, Bugarske i Slovenije, koja od zemalja u okruženju ima najrazvijeniji seoski turizam. Većina od njih želi aktivan odmor, a ono što drugi nemaju je naša prednost.

"Slovenija je zemlja koja je uređena u svakom smislu i kod njih nema varijanta da odete da šetate i berete pečurke ili čajeve, ako niste registrovani za to. Oni to kod nas imaju slobodno i često kada dođu uživaju u tome. Mi kao opština treba da im obezbedimo što više takvih staza, što više interesantnih i neistraženih mesta" – objašnjava naša sagovornica i kaže da takve aktivnosti zahtevaju odgovarajuću markaciju kako bi gosti sami mogli da šetaju.

Osim nedostajuće infrastrukture, koja je osnov za bavljenje seoskim turizmom, ekologija je jedan od glavnih preduslova za razvoj ove grane.

"Glavna stvar turizma je higijena. Ako ti kažem da u je Sloveniji od najmanjeg zrna smeća, do najkrupnijeg reciklaža, a ja na Jabuci smeće koje je pomešano, vozim 13 kilometara do prvog kontejnera. Što se tiče Evropske unije, kada se otvori Poglavlje 27, mi ćemo na njemu da se zadržavamo i zadržavamo jer mi nismo uradili jedan odsto od onoga što treba da uradimo".

Razvijenost seoskog turizma u Srbiji i zemljama Evropske unije Dragana ne želi ni da poredi. Smatra da je veliki i težak put pred nama ako želimo da dostignemo taj nivo. Dobra stvar za sve koji se bave ovim vidom turizma je što su im na raspolaganju sredstva Evropske unije, kroz IPARD fondove, ali i određene uslove. U Evropi ima oko 200.000 registrovanih domaćinstava, sa oko 2.000.000 ležajeva i procenjuje se da je oko pola miliona ljudi direktno ili indirektno zaposleno u seoskom turizmu.

Video prilog možete pogledati ovde.