Cilj zemalja Evropske unije je da do 2025. godine recikliraju najmanje 50 odsto komunalnog otpada. Taj procenat u Srbiji iznosi tek oko 3 odsto, što govori o veoma nepovoljnoj situaciji u kojoj se nalazimo i ogromnim ulaganjima i promenama koje nam predstoje. Projekat “Opštine sa nula otpada“, koji finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 za cilj ima postizanje dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom.
Projekat “Opštine sa nula otpada“, koji se realizuje u tri opštine u Srbiji i tri u Bosni i Hercegovini, kroz primenu zajedničkih aktivnosti zasnovanih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije, nastoji da ojača društveno – ekonomski razvoj u prekograničnom području ove dve zemlje. Tokom dve godine trajanja, u svim opštinama partneri su opštinske uprave, škole i javna komunalna preduzeća.
"Mi imamo u planu sa njima da radimo na izradi interaktivne mape, koja će da obuhvati sve divlje deponije na području jedne opštine. Ono što je jako bitno jeste da se nabave za građane setovi kanti za odvojeno sakupljanje otpada i komposteri" – kaže Nikola Gluvaković iz Udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada.
Uz edukativne aktivnosti o cirkularnoj ekonomiji i principu nula otpada, u okviru projekta će biti nabavljeni sudovi za razdvajanje otpada, šrederi i injektori za recikliranu plastiku. Projekat je osmišljen po uzoru na razne evropske modele, a planirana je i poseta Mariboru, gradu koji ima jedan od najboljih rezultata u oblasti reciklaže otpada u Evropi. Direktiva o otpadu Evropske unije predviđa da će do 2025. godine oko 65 procenata komunalnog otpada biti reciklirano.
"Dalje im je cilj da se do 2050. godine 100 % otpada reciklira. Cilj im je da se do 2035. godine samo 10% otpada završi na sanitarnim deponijama. I mi u Srbiji težimo tom cilju, ali to ide teže i to je ozbiljan problem. Mi za sada imamo izgrađenih 11 regionalnih sanitarnih centara, a planom je bilo predviđeno da se izgradi 29" – objašnjava Gluvaković.
Srbiji nedostaje strategija za upravljanje otpadom, koja je istekla 2019. godine, a neophodna je i izmena zastarelog zakona o upravljanju otpadom.
"Prema zvaničnom podatku iz 2016. godine svega 3% komunalnog otpada je u Srbiji reciklirano, dok je većina završila na deponijama, smetlištima, pored puteva. Veliki problem je što opštine u Srbiji ne dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine izveštaje o ukupnoj količini generisanog otpada na teritoriji opštine. Imam podatak da je 2016. godine samo 95 od 145 lokalnih samouprava dostavilo taj izveštaj" – zaključuje Nikola Gluvaković.
Podaci Eurostata pokazuju da je Bosna i Hercegovina jedina zemlja na evropskom kontinentu, koja je reciklirala manje komunalnog otpada od Srbije u 2018. godini. Na drugoj strani ističe se Nemačka, koja je sa više od 67 procenata reciklaže dostigla ciljeve EU za 2035. godinu. Prate je Slovenija sa oko 59 odsto recikliranog otpada, Austrija sa oko 58 odsto, Holandija, Belgija, Švajcarska sa više od 50 procenata. Za dostizanje ovih brojki, Srbiji nedostaje razvijenija infrastruktura, oprema, ljudstvo i edukovano i osvešćeno stanovništvo.
Video prilog pogledajte ovde.