Izvoz srpskih organskih poljoprivrednih proizvoda poslednje dve godine vrtoglavo raste. Zvanični podaci pokazuju da je vrednost ovog trgovanja u 2021. porasla za 53 odsto u odnosu na 2020. godinu. Prednjači malina, pa je to jedan od razloga što sve više poljoprivrednih proizvođača sa konvencionalne, prelazi na organsku proizvodnju. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mihailo Nikolić smatra da organska proizvodnja maline jeste perspektiva, ali upozorava da su prinosi mnogo manji nego u konvencionalnom uzgoju.
Malina iz Srbije je svojim kvalitetom već odavno prepoznata na tržištu Evropske unije pa je s razlogom godinama najtraženiji poljoprivredni proizvod na svetskom tržištu. Prema rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i stručnjaka za malinu Mihajla Nikolića, standardi Evropske unije su strogi i rigorozni posebno u oblasti zaštite i čistoće ploda, higijene berbe i korišćenja pesticida. Sa te strane mora mnogo da se ulaže, pre svega u edukaciju poljoprivrednih proizvođača.
"Srbija će uvek imati izvoz maline, oko 100 hiljada tona godišnje će bez problema moći da se plasira, naravno sa variranjem u cenama što je i normalno. Međutim, problem je što je sve manje radne snage, pa je sve teže održati tu proizvodnju. Na ovim terenima, kakvi su ovde i u većem delu Srbije, vi ne možete da obrađujete te površine mašinski, uglavnom je sve upućeno na radnu snagu, a nje je sve manje. E to je taj problem koji se može javljati, ali treba se boriti, jer i druge države podižu proizvodnju maline i bore se. Prema tome, moramo u borbu sa njima. Naravno, ne možemo uvek očekivati ovako visoke cene koje su bile prošle godine. Možda budu i bolje, ali i gore, to sve zavisi od zahteva tržišta. Ono što je važno, Srbija ima tradiciju i prepoznatljiva je na svetskom tržištu po malini. Uvek će se kupci nama javljati i vraćati. Кoliko ćemo moći tome da odgovorimo, to zavisi isključivo od nas" – kaže profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mihailo Nikolić.
Izvoz organskih proizvoda iz Srbije, za 10 godina, porastao je više od 15 puta. Ukupna količina izvezenih proizvoda u 2021. iznosi skoro 18 hiljada tona. Najveća vrednost, od 45 miliona evra, ostvarena je u izvozu zamrznutog organskog voća. Od toga najviše para donela je smrznuta malina – 32,6 dinara. To je jedan od razloga što mnogi poljoprivredni proizvođači sve češće sa konvencionalne, prelaze na organsku proizvodnju maline.Stav profesora Nikolića je da to jeste šansa za Srbiju, ali da tu postoje određeni principi koji moraju da se poštuju.
"Кoliko smo mi spremni da ispoštujemo te principe, to je sada druga priča, jer su rigorozne kontrole. Organska malina ima cenu, ali ne smemo zaboraviti da se u organskoj proizvodnji ne mogu ostvariti prinosi kao u konvencionalnoj. Na to moramo biti spremni. Da li cene koje se postižu u organskoj proizvodnji mogu da nadomeste onaj smanjeni prinos, to je sada veliko pitanje i to sam proizvođač mora da izvaga. Ono što je najvažnije u organskoj proizvodnji jeste da budemo iskreni i pošteni, da tu ne radimo noću kada nas niko ne vidi, jer su kontrole sve rigoroznije. Ako neko skupo plati organski proizvod, on će svakako da plati i dobru kontrolu. Ja bih upozorio organske proizvođače da organska proizvodnja jeste neka perspektiva, ali da to ima svoje inpute i cenu i ulaganje, a sa druge strane bitno je da li je cena organskog proizvoda izbalansirana sa onim koliko ima smanjenja prinosa i koliko treba da uložite" – upozorava profesor Nikolić, odličan poznavalac malina.
Najviše organskih proizvoda se tradicionalno izvozi na tržište država Evropske unije, a najveću vrednost izvoza Srbija već godinama ostvaruje sa Nemačkom, pa je u 2019. godini ona iznosila skoro trećinu ukupne vrednosti izvoza. Posle Nemačke najviše organskih proizvoda iz Srbije izvozi se u Holandiju, Francusku, Italiju, Poljsku, SAD, Austriju i Belgiju.
Detaljnije pogledajte ovde