Ravnopravnost žena i muškaraca jedna je od temeljnih vrednosti Evropske unije, sadržanih u Ugovoru iz Rima iz 1957. godine, u kojem je utvrđeno načelo jednake zarade za jednak rad. Iako bi položaj žena u Evropi trebalo da bude ravnopravan i siguran, iz statističkih podataka vidljivo je da su žene u političkom i poslovnom svetu nedovoljno zastupljene i u proseku zarađuju manje nego muškarci. Ipak, podaci pokazuju da se radna prava žena više poštuju nego u Srbiji.

Iako su žene u EU obrazovanije od muškaraca, odnosno 34 odsto njih ima više ili visoko obrazovanje u poređenju sa muškarcima kojih je 29 odsto sa diplomom, one ipak zarađuju manje od muškaraca, i to u proseku 15 odsto, najnoviji su podaci Eurostata. Srbija i dalje zaostaje za prosekom EU u svim domenima indeksa rodne ravnopravnosti.

"Po svemu se razlikuje, od uslova rada, ponašanja prema ženama, ostvarivanju prava na rad, porodiljsko i trudničko bolovanje, razlici u ceni rada muškarca i žene… Po istraživanjima se u svemu razlikuje, pa nije ni čudo da se veliki broj žena odlučuje da odlazi u zemlje Evropske unije, pre svega Nemačku, Švajcarsku i Austriju" – kaže Vladimir Danilović, novinar i aktivista.

"Evropska unija u okviru Evropskog socijalnog fonda pomaže ženama da ostvare bolji pristup zapošljavanju, pre svega kroz prekvalifikaciju i sticanje novih veština, bez predrasuda o muškim i ženskim zanimanjima.
Mislim da su uverenja ta koja nas drže da ne možemo da idemo dalje i da živimo bolje, pogotovu kada su u pitanju ekonomsko osnaživanje žena i njihova radna prava. Кoliko god da je nepoštovanje ili nemanje određenih zakona barijera, mislim da su ta neka uverenja kojima smo skloni kao društvo i podneblje nešto što nas usporava u napretku" – zaključuje profesorka ekonomske grupe predmeta Ekonomsko-trgovinske škole u Prijepolju Selma Hurić.

Žene u Srbiji u većem broju rade u sektorima sa manjim zaradama, uglavnom na položajima nižim od položaja muškaraca, često neprijavljene, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, bez mogućnosti sindikalnog organizovanja, što je korak unazad u odnosu na period socijalizma.

"Mi smo od devedesetih, i pre toga, nazadovali. Ono što smo mi imali posle Drugog svetskog rata i način na koji su sindikati funkcionisali i radna prava koja su žene imale i generalno svi radnici, pravo glasa i slično, mnoge danas razvijene zemlje Evropske unije su dosta kasnije dobile. Nemam ništa protiv EU, ali oni su samo prekopirali naše dobre prakse. Neki ljudi koji ne pamte taj period kažu kako su zaštićena radna prava u Evropi, a u stvari, bilo je i ovde divno, samo što smo mi to upropastili" – ističe Marija Papić Đurić, jedna od osnivačica Panonske antifašističke organizacije „PAOR“ iz Zrenjanina.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je usvojen 2021. godine uneo je novine u domenu zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, čime je načinjen prvi korak u vrednovanju neplaćenog rada u okviru domaćinstava, a usvojena je i Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine. Zaključak je da je zakonodavni okvir  unapređen i usklađen sa evropskim propisima ali je potrebno dosledno sprovođenje u praksi.