Istraživanjem funkcionisanja sistema alternativnog (vanzavodskog) izvršenja krivičnih sankcija i mera u periodu 2018-2021.g., uz učešće predstavnika institucija direktnih učesnika u sistemu kao i korisnika, OdborVA predstavlja četiri grupe Preporuka za unapređenje izvršenja vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji.

• Preporuke koje se odnose na sistem organizacije i funkcionisanje Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera Uprave za izvršenje krivičnih sankcija
• Preporuke koje se odnose na normativni okvir
• Preporuke koje se odnose na unapređenje u edukativnom smislu
• Preporuke koje se odnose na unapređenje sistema evidencije i nacionalne evaluacije

Ovom prilikom predstavljamo Preporuke koje se odnose na sistem organizacije i funkcionisanje Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Istraživanje OdborVA je obuhvatilo četiri okruga u Srbiji i to: Moravički, Mačvanski, Šumadijski i Kolubarski.

Preporuke su zasnovane na podacima o aktuelnom načinu funkcionisanja ovog sektora Ministarstva pravde, a u okviru kog su prepoznati problemi koji otežavaju rad Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i njegovih područnih povereničkih kancelarija koje su oformljene prema sedištu viših sudova.

1.1. Potrebno je odvajanje povereničke službe koja se bavi izvršenjem vanzavodskih sankcija i mera u potpunosti po svim aspektima od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Naime, te dve oblasti, zavodsko i vanzavodsko sankcionisanje su suprotne strane kaznene politike u smislu načina izvršenja sankcija i zato treba da budu dve odvojene uprave. Trenutna Uprava je više posvećena zatvorskom delokrugu rada koji i zahteva urgentnije postupanje tako da je razvoj i unapređenje Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera zapostavljeno. Stvaranjem Uprave za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera kao dela Ministarstva pravde bi trebala biti oformljena nova uprava sa svim nadležnostima i organizacijskim strukturama u svrhu izvršenja vanzavodskog sankcionisanja (posebnim odeljenjima, sektorima, načelnicima, zaposlenima). Za ovakav način rada nužno je odvajanje i posebnih finansijskih resursa državnog budžeta kako bi se postiglo adekvatno funkcionisanje.

1.2. U skladu sa prethodnim aktuelno postojanje regionalnih povereničkih kancelarija bi trebalo da ima drugačiju ulogu nego što je to sada.

Ta novina u prethodnom periodu nije donela ono što bi se očekivalo kao razlog za njeno uvođenje u organizaciju rada. Dakle, kako su povereničke kancelarije formirane i fizički postoje prema sedištu višeg suda tako bi one trebale da predstavljaju i regionalne kancelarije ukoliko “pokrivaju” teritorijalnu nadležnost više opština. Npr. poverenička kancelarija u Valjevu izvršava poslove iz nadležnosti na teritoriji Valjeva i još pet opština a to su teritorije opštine Ub, Ljig, Lajkovac, Osečina i Mionica. Regionalna kancelarija bi mogla biti kancelarija u Valjevu, dok bi bilo potrebno oformiti njene ispostave u nekim opštinama u kojima bi se zaposlili novi službenici (npr. mesna kancelarija u Ubu i u Mionici). Regionalna kancelarija bi tada pored svoje nadležnosti rada (npr. Valjevo i opština Osečina) bila zadužena i za obavljanje administrativnih poslova, multisektorsku komunikaciju, podršku i superviziju rada, raspodelu predmeta, ovlašćenja potpisivanja, elektronske komunikacije i sl. za ostale kancelarije koje joj regionalno pripadaju (dakle, u ovom slučaju Ub i Mionica). Pored toga, važno je istaći da bi morala postojati i adekvatna i dodatna kadrovska organizacija rada koja bi obezbedila ovakav način funkcionisanja.

1.3. Ovakav način organizacije uvodi u decentralizaciju rada koja sada ne postoji, a neophodna je.

Dakle, prenela bi se pojedina ovlašćenja sa Uprave i Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera na regionalne kancelarije. Time bi se posao olakšao, zaposleni rasteretili, ubrzao sistem rada i funkcionisanja, povećao kvalitet multisektorske saradnje, eliminisalo gubljenje vremena na prenos pošte, dobila nova ovlašćenja za potpisivanja. Uloga Uprave bi onda mogla bila više orjentisana na kontrolu i nadzor rada, te bavljenje unapređenjem kvaliteta uslova rada, kvaliteta stručnog rada, ali i na edukacije i stručna usavršavanja zaposlenih.

1.4. Zapošljavanje novog osoblja u većem broju. Ovakav gore opisan novi sistem funkcionisanja bi zahtevao veći broj poverenika, tehničkog osoblja, administrativnih radnika, pravnika, supervizora za podršku i edukaciju, načelnika, šefova odeljenja i regionalnih kancelarija. Dakle, cilj je postizanje bržeg, efikasnijeg, kvalitetnijeg i rasterećenijeg rada zaposlenih kako bi se na adekvatan način odgovorilo na zahteve koje iziskuje rad sa licima u izvršenju, a sa druge strane kako bi se sprečila brza pojava sindroma sagorevanja kod zaposlenih.

1.5. Poboljšanje uslova rada zaposlenih. Ovde govorimo o tehničkim stvarima kao što su obezbeđenje adekvatnog prostora za rad, kvalitetno opremljene kancelarije, postojanje odvojenih prostorija za individualni rad sa licima koji su u izvršenju, tehnološka opremljenost računarskim sistemom i pratećom opremom, postojanje vozila za svaku kancelariju sa vozačem na svakodnevnom raspolaganju. Uz ove uslove neophodno je i povećanje zarade zaposlenih, plaćanje pripravnosti rada nakon radnog vremena i obezbeđivanje statusa službenog lica sa beneficiranim radnim stažem zbog specifične kategorije lica sa kojom rade. Pripravnost rada nakon radnog vremena je neophodna jer se na takav način obezbeđuju zaposleni koji će odmah izvršiti sprovođenje kućnog pritvora ili kućnog zatvora ukoliko je lice po naredbi suda pronađeno od strane policije van radnog vremena povereničke službe. S obzirom da je tada potrebno primeniti kompletan rad to zahteva i da se obezbedi kompletan sistem koji će funkcionisati u pripravnosti i nakon radnog vremena i koji će za to biti plaćen, što sada nije slučaj. Pored toga, neophodno je povećati bezbednost zaposlenih tokom boravka u kancelarijama. To bi se moglo postići na dva načina. Prvi, da postoji ovlašćeno obezbeđenje što zahteva dodatne kadrovske izmene, a drugi da se kancelarije poverenika nalaze u zgradi suda. To je prostor koji ima obezbeđenje, svoj način rada koji je propisan u smislu ulaska i ponašanja u zgradi i ostavlja drugačiji utisak u smislu lične bezbednosti. Dodatno, poverenička služba je takođe kao i sud deo Ministarstva pravde, što bi trebalo da predstavlja olakšavajuću okolnost da se takav način povećanja bezbednosti zaposlenih sprovede.

Predstavljanje Preporuka https://odbor.rs/preporuke-za-unapredjenje-izvrsenja-vanzavodskih-sankcija-i-mera-u-srbiji/  je aktivnosti na projektu „Mera između kazne i šanse - sprovođenje preporuka za unapređenje AIKS“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.