U Srbiji se 11. maja obeležava Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi. Srbija ovaj dan dočekuje  sa oko tri procenta stanovništva koje dobrovoljno daje krv. Primarni cilj je da taj broj bude 4 odsto, što bi bilo dovoljno dase pokriju potrebe zdravstvenog sistema.

Stojan Dumić iz Prijepolja je dugogodišnji dobrovoljni davalac krvi. Do sada je dao krv više od 40 puta. Njagovi razlozi su jasni.
"Novac svakako nije, jer ovo ne plaća niko. Znači razlog je isključivo humanost. Nekome je to neophodno. Smatram da mogu da dam, jer ne mogu da imam nikakve teškoće od toga, a nekome to mnogo znači" – kaže Stojan Dumić.

Na evidenciji Crvenog krsta Prijepolje ima oko 2.500 dobrovoljnih davalaca krvi.

"Od tog broja njih 10 odsto su višestruki davaoci koji dolaze baš često da daju krv. Tu obično bude dosta đaka koji daju krv kada napune 18 godina. Igrom slučaja dosta njih odlazi na školovanje u druge gradove tako da nisu uvek tu. Opet kažem, samo je 10 odsto onih koji se redovno pojavljuju na našim akcijama" – istakla je Milica Bezarević iz Crvenog krsta Prijepolje.

Statistika pokazuje da čak 64%  stanovništva u Srbiji, starosne dobi od 18 do 65 godina, može da donira krv. Muškarci mogu dati krv četiri puta godišnje, a žene tri puta. To je i jedan od razloga što većinu dobrovoljnih davalaca čine muškarci -73,5%, dok su žene zastupljene u manjem procentu – 26,5%. Slična situacija je i u drugim evropskim zemljama. Smatra se da samo jedna jedinica krvi može spasiti TRI života.

"Veoma je važno da što veći broj naših građana budu dobrovoljni davaoci krvi makar jedan put godišnje. Na taj način ćemo obezbediti optimalne zalihe, odnosno rezerve krvi za sve bolnice našeg okruga. Znači dovoljno je da svako ko je zdrav, a ima od 18 do 65 godina, samo jedan put godišnje da krv i imaće za svakog pacijenta" – kaže načelnica Službe za transfuziju krvi Užice dr Marija Perišić Božić.

Na teritoriji Srbije godišnje se prikupi oko 200.000 jedinica krvi, a procena je da su realne potrebe oko 240.000 jedinica, odnosno potrebno je da bude 40 davalaca na 1.000 stanovnika, dok je taj broj sada 30. Situacija je slična i u Zlatiborskom okrugu gde se krv prikuplja u Službi za transfuziju krvi Užice.

"Na teritoriji Zlatiborskog okruga, pre pandemije, mi smo prikupljali oko 7.000 jedinica krvi. To je u ove protekle dve godine bilo značajno manje s obzirom da nismo uradili ni jednu akciju u srednjim školama, tako da je to bilo značajno smanjenje u broju uzetih jedinica krvi" – istakla je dr Perišić Božić.

Dobrovoljni davaoci krvi imaju i određene benefite.

"Svakim davanjem krvi imamo jedan mali sistematski pregled, s obzirom da se radi visina hemoglobina i druge analize krvi. Znači određuje se da li ste anemični ili niste. Vrlo često se dešava da baš naši lekari na akcijama dobrovoljnog davalaštva krvi otkriju na vreme neke poremećaje koji se kasnije mogu lečiti, naravno ako se na vreme otkriju" – objašnjava benefite dobrovoljnog davalaštva krvi PR Službe za transfuziju krvi Užice Olivera Đorđević.

Tu su i brojne druge olakšice.

"Osobe koje krv daju 10 puta dobijaju potvrdu i one su oslobođene plaćanja participacije, a svi davaoci krvi koji u toku godine bar jednom daju krv, u narednih godinu dana imaju obezbeđenu krv za sebe i članove uže porodice" - kaže Milica Bezarević.

Jedan od zahteva procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji u oblasti javnog zdravlja i zaštite potrošača, u okviru poglavlja 28,  je da organizacija i rad transfuziološke službe budu u potpunosti usklađeni sa direktivama i standardima Evropske unije. Uprkos svim činjenicama, u Srbiji još uvek nisu dostignute zadovoljavajuće brojke.

Tekst objavljen na portalu Foruminfo pogledajte ovde.