Srbija još uvek nema kapaciteta da dostigne visoke standarde Evropske unije u pogledu zaštite životne sredine. Dovoljno je pogledati situaciju na terenu i zaključiti da će trebati i decenije kako bi se sanarile posledice pojedinačnog i sistemskog nemara prema prirodi. To smatra Biljana Stojković iz koalicije „Moramo“, pokreta koji je svoju kampanju na prethodnim izborima bazirao na zelenim politkama.  

Кrajem prošle godine države članice Evropske unije dale su saglasnost da se otvori klaster 4 „Zelena agenda i održiva povezanost“, kojim su obuhvaćena poglavlja koja se tiču transporta, energetike, kao i zaštite životne sredine i klimatskih promena. Bio je to mali pomak u  pogledu administracije, ali će sprovođenje napisanog biti izazov.

"Mi smo što se tiče zaštite životne sredine dobili velike pare od Evropske unije, ali nažalost ne vidimo da se taj novac utrošio na adekvatan način. To je veoma skup zadatak koji mi imamo u Srbiji. Tu se govori o milijaradma evra koje mi kao zemlja moramo da uložimo u procedure, mehanizaciju, u različite načine da mi zaštitimo životnu sredinu uporedo sa industrijskim razvojem "– kaže profesorka Biljana Stojković.

U pogledu kapaciteta državne uprave za dostizanje visokih standarda Evropske unije nisu samo finansije izazov.

"Vrlo je važno da mi imamo stručnjake koji će na tome da rade i da se tog posla ne hvata bilo ko. Mi imamo situaciju da je to Ministarstvo stecište za neke ljude koje ne znaju gde da stave. A ustvari, ta ministarstva i ta tela moraju da se napune ljudima koji znaju šta da rade" – ističe Stojković.

Svi izazovi iz Кlastera 4 se odnose kako na nacionalni tako i na nivo jedinica lokalnih samouprava.

"To kako izgledaju lokalne samouptrave, to je preslikan model sa nacionalnog nivoa. Ja ne bih rekla da je stanje na lokalu lošije, već identično, samo što se ovo u Beogradu slika na drugačiji način, ali to su ti isti ljudi i isti kadrovi" – stav je Stojković.

Zašto zaštita životne sredine nije među prioritetima državnog vrha?

"To nije za reklamiranje baš tako atraktivno. Za reklamiranje na unutrašnjem planu bolje je podizati spomenike, praviti događaje oko nekih nacionalnih stvari koje podstiču ljudske emocije."

Analiza dosadašnje dinamike primene evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine pokazuje da, čak i ukoliko u narednih nekoliko godina postane punopravna članica Evropske unije, Srbija ove standarde neće dostići minimum do sredine 21. veka.

Video pogledajte ovde.