Stanje u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena je jedno od najbitnijih pitanja u celom svetu. Uspostavljanje adekvatnog sistema odlaganja otpada i zatvaranje nesanitarnih deponija, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i bolji kvalitet vazduha samo su neki od uslova koje Evropska unija zahteva od Srbije u procesu evropskih integracija.
U Srbiji ne postoji volja rukovodilaca da se održivi razvoj i zaštita životne sredine svrstaju među prioritete razvoja zemlje, a problem je što ne postoji uređen sistem, smatraju predstavnici civilnog društva.
"Ono što se pokušava je da se spusti na lokalni nivo pa da bar lokalne zajednice krenu od svojih prostora gde mogu da koriste i solarne panele, vetroparkove gde je to moguće, kao i biotermalnu energiju za biomasu. Rađena su i istraživanja i naravno da će se korišćenje obnovljivih izvora energije i drugačijih načina dobijanja energije odraziti na kvalitet života, pre svega mislim na životnu sredinu, kvalitet vazduha, vode…Кod nas je teško izdvojiti jedan problem, a u poslednjih nekoliko godina vazduh nam je u fokusu što ne znači da smo sredili problem otpadnih voda, jer se manje od 10 odsto samo prečišćava, a sve odlazi u reke. Nažalost, ne postoji organizovan sistem upravljanja otpadom na nacionalnom nivou"– smatra Aleksandra Mladenović iz organizacije Ambasadori održivog razvoja i životne sredine.
Republika Srbija ima dobru regulativu, usklađenu sa regulativom Evropske unije, a problem je što ne postoji konkretna primena, a i ako je ima, nema praćenja napretka i prilagođavanja promenama. Ulazak Srbije u evropsku zajednicu trebalo bi da doprinese značajnom poboljšanju stanja u ovoj oblasti.
"Zemlje koje su nespremne ušle u Evropsku uniju kasnije su plaćale penale za to što su nešto predstavile da imaju, a ustvari nemaju. Što se naše zemlje tiče, mnoge stvari su u Poglavlju 27 predstavljene da postoje, pa kad bude došlo do konkretnih posmatranja i kontrola EU možda se negde u nekim sektorima to neće pokazati tako kako je predstavljeno. Nadam se da će nas EU naterati da stvarno uradimo ono što smo se obavezali" – zaključuje Aleksandra.
U decembru prošle godine otvorena su četiri nova pregovaračka poglavlja iz oblasti Zelene agende i održive povezanosti: poglavlje 14 (transportna politika), poglavlje 15 (energetika), poglavlje 21 (transevropske mreže) i poglavlje 27 (životna sredina). Pitanje životne sredine i klimatskih promena jedno je od najzahtevnijih i najskupljih koje će Srbija morati da prođe na svom evropskom putu.
Video pogledajte ovde.