Srbija ima uslove za bavljenje organskim pčelarstvom, ali je primena u praksi otežana zbog nesavesnih pojedinaca i neophodnih procedura koje bi trebalo ispuniti. U Prijepolju se niko ne bavi ovim vidom pčelarstva, jer geografsko poreklo našeg meda još uvek nije zaštićeno, što je jedan od najvažnijih preduslova.

Med koji je proizvod organskog pčelarstva sve više je tražen u zemljama Evropske unije, a u Srbiji je razvijen i sistem izvoza. Pojam organskog pčelarstva u našoj zemlji pojavio se 2000-tih godina, kaže prof. dr Nebojša Nedić, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ali neki konkretni pomaci u broju ljudi koji se ovim bave vidljivi su tek u poslednjih pet godina.

"Ono što je podstaklo taj razvoj je to što se taj med koji ima sertifikat organskog traži u inostranstvu. Naravno, čim imate prođu za određeni proizvod, onda je i interesantno za proizvođače" – kaže prof. dr Nebojša Nedić.

Organsko pčelarstvo podrazumeva potpuno kontrolisanu proizvodnju pčelinjih proizvoda u prirodnim nezagađenim područjima.

"Кad se govori o prirodi, Srbija apsolutno poseduje te preduslove za organsko pčelarstvo. Tu se pominje da u krugu od kilometar od pčelinjaka ne bi trebalo da bude zagađenja, što mislim da bi čak i vaše područje bilo pogodno za to. Svi naši pčelari, i ja kao pčelar, zaista uvek gledamo da te naše pčele stavimo u područje gde one neće trpeti zagađenje. Naravno, uvek se dešava zbog intenzivne poljoprivrede i nesavesnog odnosa, mi pčelari trpimo neke štete. Ali, milsim da ljudi dobijaju svest o značaju medonosne pčele i njenoj potrebi da se ona zaštiti" – ističe Nedić.

Profesor Nedić kaže da se metode organske proizvodnje mogu primenjivati samo na Кranjsku rasu pčela. Ova autohtona slovenačka rasa po svojim osobinama spada među najbolje rase medonosne pčele.

Video pogledajte ovde.