Fadil Musić je jedan od retkih kovača u prijepoljskom kraju, zahvaljujući kome je ovaj, nekada jedan od najcenjenijih zanata, sačuvan od zaborava. Svoje mušterije našao je na pijacama, a dovoljno je da propusti samo jedan pijačni dan pa da se kupci zabrinu za njega. Iako kaže za sebe da nije baš od čelika, ističe da se radi o fizički teškom poslu koji će opstajati sve dok opstaje selo.

Iako je kovački zanat učio od oca, do 2000. godine radio je u Građevinskom preduzeću „Rad“ na mestu šefa proizvodnje za zanatske radove. Nakon privatizacije, ostao je bez posla i kako kaže, silom prilika, izabrao kovački zanat za svoje zanimanje. Znanje koje je stekao uz oca, proširio je učeći i od tasta, a pre dve godine dobio je subvenciju za samozapošljavanje preko Nacionalne službe zapošljavanja u oblasti starih zanata.

"Popravka starih alata. Ljude vežu uspomene prema roditeljima pa kad nađu sekiru ili nešto, hoće da je repariraju, da je obnove da bude u funkciji ili iz potrebe. Alat kad se zatupi, ne može da se radi s njim, pa im ja olakšam, naoštrim sekiru, budak, kosijer da je lakše sa njima raditi. Radim sve proizvode što trebaju seljacima. Ove su sve stare sekire koje su oni doneli od kuće, ja ih popravim i sad su kao nove. Nema potrebe da kupuju nove, kad mogu da koristi stare, a čak je i bolji čelik starih sekira" – objašnjava kovač Fadil Musić.

Prve mušterije je stekao na pijaci u Novoj Varoši, a kada to nije bilo dovoljno, svoje usluge ponudio je i na pijaci u Brodarevu i Prijepolju. Dosta kupaca mu je ukazalo poverenje jer su poznavali i sarađivali sa njegovim ocem, što je garantovalo kvalitet.

"Najbitnije kod svega ovoga je kalenje. Da poznaješ termičku obradu i da poznaješ materijal, kako se koji čelik kali, na kojoj temperaturi, kako da ga hladiš, koliko da ga opustiš posle… Ja bih radio dan i noć, ali ne mogu da stignem, umori se čovek jer ovo nije lak posao, ne možeš non – stop da radiš, moraš malo i da odmoriš".

Alat koji kovač uradi, mnogo je bolji i lakši za rad od alata kupljenog u prodavnici. Iako težak i dalje, posao kovača ipak je mnogo lakši sada nego ranije.

"Ranije se seklo sa ručnim makazama, kovačkim, dok sada imaju brusilice, ima električni aparat. Ranije se nitovalo, prevezivalo ručno, sada možeš aparatom da zavariš, brusilicom da skratiš…Pre se sve sa sekačima i makazama seklo. Jedino sam zadržao staro tocilo, vodeno kojim se oštre sekire, jer se pokazalo kao veoma pouzdano".

Čim se ne pojavi na pijaci, zabrinute mušterije se raspituju za Fadilovo zdravlje.

"Nisam ni ja baš od čelika. Imam i ja dušu, mogu nekad da se razbolim".

Sudbina kovačkog zanata je neizvesna.

"Dok ima naroda na selu njemu će trebati i sekira i kosijer i budak… Ali ako narod ode sav sa sela…Mada zbog malinarstva se narod vraća selu i vratio se već pa to daje nadu."

U radionici posebno mesto zauzimaju alati koje je nasledio od oca, a koji su i danas uzor prema kojima kovač Musić izradi alat po želji mušterija. U Evropskoj uniji su zanati i mala zanatska preduzeća okosnica ekonomskog i društvenog razvoja. Ručni rad i zanatske rukotvorine zakonom su prepoznate i zaštićene u 11 zemalja EU, dok u drugim zemljama postoje različiti pristupi koji održavaju zanatsku delatnost. Evropska unija je obezbedila donaciju od 11 miliona evra za novi program nabavke opreme za mala i mikro preduzeća u Srbiji, uz obrazloženje da investira u njih jer će jednog dana to biti preduzeća EU.

Video pogledajte ovde.