Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojen u maju 2021. godine obavezao je sve opštine i gradove da osnuju Savet za rodnu ravnopravnost. Stalna konferencija gradova i opština nema podatak koliko je jedinica lokalne samouprave ispoštovalo ovu zakonsku normu, ali se pretpostavlja da taj broj nije veliki. Svetao primer sprovođenja rodno odgovornih politika u Srbiji je opština Aranđelovac, koja je osnovala Savet za rodnu ravnopravnost.

Skupština opštine Prijepolje je usvojila Odluku o osnivanju Saveta za rodnu ravnopravnost u zakonom propisanom roku, krajem 2021. godine. Skoro godinu dana kasnije nije odmakla dalje od toga, a pitanje je koliko je jedinica lokalne samouprave u Srbiji ispoštovalo zakonsku obavezu.

"Mi znamo da 146 jedinica lokalnih samouprava ima mehanizam za rodnu ravnopravnost. Trenutno smo u tranziciji između starog i novog zakona pa nemamo precizan podatak koje su se uskladile sa novim zakonom, a koje imaju prethodno formiran mehanizam. Zakonski rok je istekao tako da su lokalne samouprave dužne da imaju mehanizme u skladu sa izmenama koje stoje u novom zakonu. Svakako da postoje kazne i da sve lokalne samouprave kao odgovorne jedinice koje zastupaju interese svih građana, su obavezne da osnuju  mehanizme za rodnu ravnopravnost i primenjuju dalje mere. Ne samo da ih osnuju kao zakonsku normu, već da se primenjuju mere koje su propisane lokalnim akcionim planovima, a ako ih nema, da se pripreme, kao i mere sa nacionalnog nivoa" – kaže koordinatorka Mreže za rodnu ravnopravnost Stalne konferencije gradova i opština Nataša Okilj.

Opština Aranđelovac od 2013. godine ima Кomisiju za rodnu ravnopravnost, koja je skupštinsko telo, a koja je zahvaljujući brojnim uspešnim projektima, postavila temelj na kome počiva rodna ravnopravnost. Godišnje se iz budžeta za sprovođenje rodno zasnovanih politika izdvaja 1.200.000 dinara, što uz dodatna donatorska sredstva, samo u ovoj godini iznosi skoro dva miliona dinara.

"Formiran je i Savet za rodnu ravnopravnost kao organ izvršne vlasti koji prema zakonu ima funkcije da prati politike rodne ravnopravnosti, predlaže različite mere i akcije i donosi svoj operativni plan koji je sada u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu pomeren sa jednogodišnjeg na dvogodišnji. Savet je preuzeo sve one pozitivne prakse koje je komisija imala i u saradnji sa civilnim društvom želi da nadogradi taj akcioni plan tako da ćemo mi da se spremamo za 2023. godinu, kada nam ističe trenutno važeći plan i da kroz njega pokušamo da za naredne godine uvedemo neke potpuno inovativne prakse" – ističe Jovan Aksentijević iz Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Aranđelovac.

U članstvu Saveta u Aranđelovcu su, između ostalih, načelnik Opštinske uprave, zamenici predsednika opštine i predsednika Skupštine opštine, pravobranilac  i osoba zadužena za rodnu ravnopravnost u OU, što je takođe jedan od uslova novog zakona. Кljučni partneri Savetu su mediji i ženske organizacije.

"Кada govorimo o jedinicama lokalne samouprave, politička volja može da ima presudni karakter, ali ja to ne bih rekao za našu opštinu. Mi smo primer opštine u kojoj je snaga pojedinaca koji imaju ambiciju, a sa druge strane pojedinaca koji žele da slede tu ambiciju, nešto što je nama mnogo pomoglo – rekao je Aksentijević.
Rodna ravnopravnost nije posebna tema, to je tema svih tema. Zelene politike, ekonomske politike, moraju da budu urodnjene. Analize i studije ukazuju na to da je siromaštvo u tesnoj vezi sa rodnim ulogama koje postoje u zajednici i društu. Ja mislim da rodna ravnopravnost ne može biti neki kolosek pored nego je to voz u kome zajedno jure ekonomske politike, lokalne politike i rodna ravnopravnost zajedno sa svima izmešana i ja tako vidim i mehanizme za rodnu ravnopravnost" – ističe Okilj.

Šta je recept za uspeh opštine Aranđelovac?

"Moj zaključak može da bude da je potrebno da što više znanja i iskustva cirkuliše među opštinama i da zaista nijedna lokalna samouprava ne treba da se plaši da pokrene rodno ravnopravna pitanja u svojoj zajednici jer je to ključ svakog uspeha i nešto što moramo da uvedemo u naše zajednice kako bi one mogle da napreduju i bile društveno spremne za evropsko društvo, ali i uopšte za prosperitet" – zaključio je Aksentijević.

Кoliko pristupanje Srbije Evropskoj uniji može da ubrza i pobošlja stanje u oblasti rodne ravnopravnosti?

"Mi smo dosta odmakli i u odnosu na neke razvijenije zemlje. Taj evropski put može da bude motivacija da se pozabavimo primenom gde još neke stvari nisu na zadovoljavajućem nivou i ima prostora da se unapredi. Tako da evropski put je prilika za to" – kaže Okilj.

Osnivanje Saveta za rodnu ravnopravnost je jedan u nizu koraka neophodnih za uspostavljanje boljeg položaja žena, ali i razvoja cele društvene zajednice. Da se može kad se hoće i da je potrebno raditi na širenju svesti ljudi, pokazuje primer opštine Aranđelovac na koju bi mogla da se ugleda i Opština Prijepolje.

Video i tekst pogledajte ovde.