Vesti

Koji podaci iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih su me najviše zapanjili?

Ako pratiš rad KOMS-a duže od neka… tri dana – onda sigurno znaš za naš Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih. On je u stvari rezultat najvećeg istraživanja o mladima u Srbiji i pruža uvid u relevantne podatke o tome kakav je položaj mladih u našoj zemlji i koje su to potrebe mladih.

Šta je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji?

To je izveštaj koji KOMS redovno objavljuje svake godine, na Međunarodni dan mladih, 12. avgusta i koji sadrži podatke o različitim stavovima koje mladi imaju, problemima sa kojima se susreću u različitim sferama života i preporukama koje KOMS upućuje i adresira ka onima koji mogu da utiču na promenu položaja mladih – a to su donosioci odluka.

Ako te zanima nešto detaljnije – pogledaj ovde. Napravili smo celu jednu lending stranicu posvećenu samo Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih.

Zašto je ovo istraživanje toliko važno?

Prvo, zato što su nam podaci potrebni kako bismo bolje razumeli mlade.

Drugo, zato što su stvarni uzroci i posledice društvenih problema koji utiču na mlade često nevidljivi za sve slojeve društva.

Treće, zato što je potrebno da jasno razmišljamo o važnosti ukazivanja na probleme sa kojima se mladi suočavaju i o tome kakav je njihov položaj u društvu generalno.

Koji podaci su me najviše zapanjili?

Tema zapošljivosti mladih mi je uvek atraktivna i zanimljiva za čitanje, pisanje i istraživanje. Ako znamo da je nezaposlenost u Srbiji jedan od najvećih problema (ali ne i jedini, naravno) sa koji se mladi suočavaju – onda je jasno da je podatak da više od polovina mladih (57%) ne zarađuje uopšte, a da samo 12% mladih zarađuje preko 80.000 dinara, poprilično zabrinjavajuć.

Ako to uporedimo sa podatkom do koga je KOMS došao, da najveći broj mladih, tj. njih 41 posto misli da je za pristojan život u Srbiji potrebno od 80.000 do 100.000 dinara, možete onda da zamislite koliko se želje i realnost ne preklapaju i koliko to zna da bude frustrirajuće.

Kad pričamo o platama i zaradama, negde već podrazumevamo da postoji neki ugovor koji mlada osoba ima sa poslodavcem – bilo da je to ugovor na određeno (sa ograničenim trajanjem), ili ugovor na neodređeno (koji nema oročeno trajanje i tačan datum kada ističe). Zamislite sada da skoro petina (19%) mladih ljudi u našoj zemlji nema apsolutno nikakav ugovor sa svojim poslodavcem, iako rade kod njih. U narodu poznatiji kao „rad na crno“ je još jedna prepreka sa kojom se mladi u našoj zemlji susreću.

Ovde je važno da se pomene da je jedna od preporuka u okviru poglavlja „Mladi i tržište rada“ u izveštaju – uticati na da se smanji broj mladih koji rade bez ugovora kroz inspekcijski nadzor i edukaciju mladih o značaju prava na rad i svega što proizilazi iz ugovora o radu.

Koliko mladih je bilo na neplaćenoj radnoj praksi? Da li si i ti među njima?

E sada, dok dođemo do te plate imamo doosta drugih stvari da uradimo. Na primer, neki logičan sled dešavanja pre prvog posla bi bio odlazak na praksu. Čini mi se da u poslednje vreme niče sve više prilika za praksu, što mi je posebno drago. Ono što je tu glavni problem jeste što radne prakse nisu regulisane zakonom. Što znači da kad odeš na praksu, ne postoji neki pravni osnov koji bi mogao da te zaštiti od npr. neplaćanja tvog rada (da, na praksi – radiš), nepoštovanja tvojih prava (neplaćanje prekovremenog rada na primer ili nepoštovanje ograničenih radnih sati u toku nedelje).

Ovo može da bude veliki problem– pogotovo kad imamo u vidu da je ¾ mladih (74%) bilo na neplaćenim radnim praksama!

Zato je važno to što je jedna od preporuka KOMS-a, u okviru Alternativnog izveštaja – da je potrebno uspostaviti normativni okvir za kvalitetne radne prakse uz najširi konsultativni proces, odnosno usvojiti zakon o radnim praksama koji će regulisati i zaštititi prava mladih u okviru obavljanja radne prakse.

Jasno nam je, kako iz podataka i iz izveštaja, tako i iz svakodnevnog života da postoje razne prepreke koje kao mladi ljudi imamo na tom famoznom tržištu rada. Za početak je dovoljno da znamo koji su to problemi i izazovi, kako bismo mogli da o njima više pričamo i širimo svest o njihovom postojanju. A zagovarački deo – da prepustimo KOMS-u. I za kraj, ali ne i najmanje važno – istraživanje kakvo je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji nas može naučiti mnogo vrednih stvari o nama samima ako im posvetimo odgovarajuću pažnju.


Autorka teksta: Danijela Nikolić, asistentkinja za komunikacije i odnose s javnošću KOMS