U okviru projekta CS4EU, ,,Južne vesti" objavljuju tekstove koji kontekst evrointegracija posmatraju kroz fokus građana i toga kako se njih tiču procesi pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Da se jednoga dana građani ne bi probudili sa zakonima o kojima ne znaju ništa, informisanje igra presudnu ulogu.

Koja je važnost zaštite potrošača, zaštite žigova, ali i poštovanja prava intelektualne  svojine, govori tekst koji su "Južne vesti" objavile, informišući građane o procesu usklađivanja zakonskih tekovina Srbije sa Evroposkom unijom.

Tekst u potpunosti prenosimo u nastavku:

Za proizvodnju pod logotipom Koka Kole ili Epla, kao najprepoznatljivim brendovima danas, potrebno je izdvojiti desetine milijardi dolara. Koji su to sve zaštitni znakovi sa juga Srbije zavedeni u registar žigova i šta je to žig, moguće je saznati na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu.

Veliki je broj znakova koje prepoznajemo u gradovima na jugu Srbije, a pod kojima se prodaju određene usluge ili proizvodi.

Žig je pravno zaštićen znak kojim fizičko i pravno lice obeležava svoje robe i usluge u prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih ili sličnih roba i usluga koje na tržištu nudi neko drugo fizičko ili pravno lice.

Interesantna je činjenica da je nadaleko poznati logotip Elektronske industrije (EI) iz Niša, u februaru 2007. pripao nemačkoj kompaniji Rob Holding. Ovako zaveden, važio je do 2015.

Upravo tako je južnjački brend čiji su proizvodi krasili dnevne sobe i prekriveni miljeima emitovali televizijski program, nakon svoje propasti, makar delom nastavio da živi. Da li bi se to dopalo i radnicima koji su u Nišu ispisivali sopstvene radničke karijere, ostaje njihova lična tajna. Sigurno je jedino to da zakoni koji danas važe, kažu da se žig mora osigurati u Zavodu da bi se sprečile zloupotrebe.

Prepoznatljivi znakovi sa juga u međunarodnoj bazi žigova

Pored E-registra nacionalnih žigova, postoji način da se pretražuje i međunarodna baza žigova - ROMARIN.

Ona sadrži informacije o svim međunarodnim žigovima koji su registrovani u okviru Madridskog sistema, a koji su trenutno na snazi ili im je važnost istekla u minulih 6 meseci.

Primera radi, na ovaj način zaštićeno je društvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu Dora iz Niša, a na listi je još i Lovopromet i pojedini drugi prepoznatljivi južnjački znakovi. Simpo i Alfa plam iz Vranja, pirotski Tigar, Komak-M iz Aleksinca, takođe su uvršteni u listu ROMARIN.

Kakva je normativa u Evropskoj uniji?

S obzirom da je Srbija krajem juna u procesu pristupanja EU, otvorila pregovaračko poglavlje 7, ova tema značajna je i sa aspekta evrointegracija. Naime, tokom procesa pristupanja, Srbija bi zakone o intelektualnoj svojini koji podrazumevaju i zaštitu patenata, geografskog porekla i industrijskog dizajna trebalo da prilagodi važećim praksama u Evropi. ,,Južna pruga” je po svemu sudeći, već u procesu integracija, jer su se zaštitni znaci brojnih cigareta sa juga već registrovali u Zavodu, pa se na domaćoj listi nalaze i cigarete iz Niša i Vranja.

Zaštita žigova i patenata utoliko je značajnija jer se na ovaj način štite nacionalni brendovi poput ajvara ili pojedinih vrsta rakija, pa će njihova vrednost na svetskom tržištu biti veća, a prepoznatljivost sigurno podignuta na viši nivo.