Projekat,,Civilno društvo za pristupanje Srbiji Evropskoj uniji" u svom fokusu između ostalog ima i povezivanje medija i civilnog društva.

Portal,,Južne vesti" kontaktirao je sagovornika iz partnerskog Društva za zaštitu prirode ,,Stara planina" koja je pripadnik ,,Nacionalne koalicije za decentralizaciju".

O tome kako se organizacije civilnog društva bore protiv zagađenja životne sredine, šta preduzimaju vlasti, šta su očekivanja Evropske unije, a šta lične potrebe, čitajte u tekstu koji pod naslovom ,,Prljava Nišava ruši ideje o plažama na reci" u nastavku prenosimo u celosti:

Ne prođe mnogo, a u Nišu se, među građanima, iznova pokrene priča o tome kako bi grad izgledao kada bi imao uređeno kupalište na Nišavi, pa i kako je moguće da je grad nekada imao prepoznatljive plaže, a danas je predaleko od te ideje.

Nakon nedavnog pisanja pojedinih niških medija o ,,Vilinoj plaži” i ideji sestara Sanje Petković Simović i Ivane Petković, javnost se komentarišući na društvenim mrežama, poprilično podelila.

Ovakva ideja, međutim, nije samo plod mašte, već i sled logičnih razmišljanja, imajući u vidu da je Niš nekada imao kupališta poput ,,Ženeve” u Niškoj Banji, plaže kod Železničkog mosta, Đačkog ostrva.

Kao primer dobre prakse, Nišlije uzimaju ,,Popovu plažu” na Timoku u Zaječaru koja je desetak godina ranije bila vredni turistički potencijal Zaječara, iako je reč o reci čiji je vodostaj uglavnom nizak.

Glavni problem neprečišćene otpadne vode

Ono što ipak treba da zabrine, kada su ovakve ideje u pitanju, jeste da li bi Nišava bila bezbedna za kupanje s obzirom na treći stepen zagađenja.

U izveštaju Evropske komisije o stepenu napretka Srbije stoji da je postignut određen pomak u oblasti zaštite životne sredine, ali da bi Srbija morala da poveća administrativne i finansijske kapacitete i da poboljša međuinstitucionalnu koordinaciju na centralnom i lokalnom nivou.

To najpre znači da bi Srbija zbog sopstvene bezbednosti trebalo da uloži u sisteme za prečišćavanje vode, uzimajući u obzir da je zagađenje reka najveće upravo blizu kolektora za otpadne vode.

Imajući u vidu da se komunalni i industrijski otpad često nalaze u rekama Srbije, potrebno je najpre izgraditi mehanizme za kontrolu zagađenja reka.

Nadgledanje zaštite životne sredine vrši se i u institucijama van Srbije, jer je reč o veoma važnom pitanju za planetu, s obzirom na to da reke ne poznaju administrativne granice.

• Tek treba da budu usvojeni nacionalna strategija i akcioni plan za zaštitu vode. Glavni izvor su neprečišćene otpadne vode. Srbija mora da uloži značajnije napore da još više uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, da ih sprovede i ojača svoje administrativne kapacitete - piše u izveštaju.

Pritisak na vlast, ali i edukacija stanovništva

Na probleme zagađenosti reka, ali i lošeg upravljanja otpadom vrlo često upozoravaju i predstavnici organizacija civilnog društva. Društvo za zaštitu prirode ,,Stara planina”, koje već više od 20 godina vodi Dragan Taškov, deluje na području Pirota gde takođe protiče Nišava.

Lobiranje, povezivanje sa drugim organizacijama, ali i edukacija kroz pamflete i informativne seminare neke su od aktivnosti kojima ova organizacija pokušava da podigne ekološku svest.

• Sa jedne strane mi vršimo pritisak na javne vlasti i donosioce odluka u institucijama i na taj način utičemo da problemi koji se javljaju u ekologiji dobiju na vidljivosti - kaže Taškov.

On dodaje da su osmislili i načine neformalnog obrazovanja mladih kroz igrice ,,Pamtim, recikliram” i ,,Blago moje planine” koje imaju za cilj da podučavaju decu da razlikuju dobre i loše postupke prema svojoj životnoj sredini.

• Drugi fokus nam je edukacija mladih. Radeći sa osnovcima trudimo se da ih od najmlađih dana edukujemo na temu koliko je važno imati nezagađenu prirodu, uključujući se u podučavanje kroz predmet ,,Svet oko nas” - pojašnjava Taškov.

Građani na taj način učestvuju u procesu pregovora usklađivanja pravnih tekovina sa Evropskom unijom, ali ono što je po mišljenju mnogih bitnije od toga, svoju životnu sredinu čine boljim mestom najpre zbog sebe.

Da li će Nišlije dočekati svoju plažu i uključiti se u smanjenje stepena zagađenja pitanje je koje ne dolazi samo od pravnih normativa, unutrašnjih i spoljašnjih politika, već i od naših navika i kućnog vaspitanja, o čemu su «Južne vesti» već pisale.