U okviru projekta „Civilno društvo za pristupanje Srbije EU” Južne vesti nastavljaju sa istraživanjima tema koje civilno društvo i organizacije stavljaju u fokus doprinošenju poboljšanja čitavog društvenog položaja Srbije. 

S tim u vezi, „Južne vesti” pisale su i o volontiranju u Gorskoj službi za spasavanje, i jednom od predstavnica Mirjanom Perić.

Ma koliko u današnje vreme zvučalo suludo, volonterskim spasilaštvom se ljudi ne bave zbog bilo kakve materijalne nagrade. Motivacija ne manjka, mogućnost da se pomogne drugome je privilegija za one koji to umeju i mogu, a nagrada je osmeh i zahvalnost onih kojima smo tu pomoć i pružili. Toga su svesni svi oni koji su deo ove naše velike porodice - ispričala je Perić.

Inače, ovu neprofitnu organizaciju osnovali su alpinisti Planinarskog saveza Srbije 1952. godine, kako bi pomogli u spasavanju u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima.

Stanje u Srbiji i EU vidno različito.

Prema Zakonu o vanrednim situacijama, Gorska služba spasavanja Srbije ima dosta ovlašćenja, pa je i proglašena za partnera Sektora za vanredne situacije policije, za spasavanje na nepristupačnim terenima. Međutim, ono što nedostaje su zakonske regulative koje bi zaštitile spasioce i naložile poslodavcima da im daju odsustvo, onda kada je njihova pomoć neophodna.

Kako svoj život ne bi doveli u opasnost, potrebna je odgovarajuća obuka, specifična oprema, poštovanje procedura.

Iako su u većini zemalja Evropske unije spasilačke službe volonterske, one imaju veliku podršku države. Tako je, kako objašnjava Perić, u tim zemljama praksa da država obezbeđuje novac za opremu, dok su volonteri ti koji besplatno pružaju svoja znanja, iskustvo i sposobnosti.

Takav je slučaj u Hrvatskoj, gde postoji Zakon o Gorskoj službi spasavanja, a ova organizacija dobija i značajna sredstva iz državnog budžeta. U našoj zemlji je situacija malo drugačija - ispričala je Perić.

Tu je i problem opreme, koja je prilično skupa i potrebno je često menjati, objasnila je Perić, a neophodna je da ona bude kvalitetna za sve poduhvate spasioca. Dok u većini zemalja država finansira svu opremu, kod nas se dovijaju iz najrazličitijih donacija, prekograničnih projekata, te kupovinom od svog novca.

U nekim zemljama, poput Češke i Slovačke, Gorska služba spasavanja je uključena u jedinstveni broj za hitne službe. Tamo se pozivi „filtriraju”, te tako pozivi u pomoć mnogo brže stižu do nadležnih službi.

Kako uspešnost svake spasilačke akcije zavisi od trenutka kada je poziv upućen, priča Perić, kada bi se Služba i kod nas uvela u sistem „112”, omogućila bi se brža i pravovremena reakcija.

Ceo tekst možete pročitati ovde.