Kad je zaigrala mečka pred njegovom kućom, i kad je policija zaplenila sredstva za krivolov prepelica u lovištu njegovog zavičajnog lovačkog društva, Predsednik Lovačkog saveza Srbije se otvorenim pismom obratio Direktoru policije. Ali ne, kako bi dolikovalo, da bi ga obavestio da se imenovao na čelo odlučne inicijative za beskompromisno iskorenjivanje sve rasprostranjenijeg krivolova i za to zatražio masovnu pomoć policije. Ne, obrnuto, Predsednik mrzovoljno zahteva od policije da njega i krivolovce zaštiti od savesnih građana koji policiji prijavljuju slučajeve kriminalnog ubijanja prepelica.

Otkud to da Predsednik Lovačkog saveza tako indiskretno piše otvoreno pismo Direktoru policije? Kome je zapravo to pismo namenjeno? Biće sasvim jasno kad se pročita šta u njenu piše. A piše, i to eksplicitno i iz pera Predsednika Lovačkog saveza lično, upravo ono što se znalo i dosad, ali niko od zvaničnih predstavnika lovaca, do ovog Predsednika, nije hteo da javno prizna: da se krivolov prepelica odvija uz znanje i saglasnost rukovodstava lovačkih društava i njima nadređenih saveza. I da ceo sistem lovačkih organizacija ima opasnu tendenciju da se postavi kao paralelan i građanskom i državnom sistemu i nadređen državnim organima. 

Predsednik je ovim očajničkim potezom prekardašio i njime učinio toliku štetu lovcima i celokupnoj lovačkoj organizaciji, da više ne može ostati na funkciji predsednika. Najbolje bi bilo da ga sami lovci smene i odreknu ga se, a ako ne, treba javnost da kategorički zatraži njegovu ostavku. Evo iz kojih posebnih razloga koje sadrži Predsednikovo pismo:

Predsednik Lovačkog saveza u pismu Direktoru policije

- daje sebi za pravo da, tobože štiteći interese lovaca, "soli pamet" i podučava Direktora policije propisima, da mu “otvara oči” i daje uputstva kome policija treba da daje podršku a kome ne. Kao da je Direktor policije neobavešteno đače, kao da policija nema drugih mogućnosti da se informiše o situaciji s krivolovom i o drugim nedozvoljenim radnjama u lovištima.

- pokušava da prevari Direktora policije pričom o lažnim zaštitnicima prirode i životinja, apostrofirajući “takozvano društvo za zaštitu i proučavanje ptica, zaštitu prava životinja i druga društva iz palete ‘zelenih’”, koji napadaju poštene lovce ne praveći razliku između njih i krivolovaca koji love prepelice uz pomoć zabranjenih vabilica. Kao da je Direktor policije neinformisano dete, koje nema mogućnosti da se uveri da Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije nije takozvano, već nezavisno i afirmisano u širokoj oblasti zaštite ptica, povezano sa državnim institucijama i resornim ministarstvima i sekretarijatima, da ima skladnu saradnju s policijom, a nema nikakve veze sa političkom paletom zelene niti neke druge boje.

- proba da obmane Direktora policije navođenjem stavova iz svoje programske obaveze da se zalaže za sprečavanje svih vidova ilegalnog lova, a da pritom nije naveo nijedan konkretan rezultat tog zalaganja. Kao da je Direktor policije pao s Marsa pa ne zna da, da je Lovački savez podneo ijednu prijavu protiv počinilaca lova pomoću zabranjenih vabilica – policija bi to znala i učestvovala u tome, kao što je to činila u brojnim slučajevima krivolova koje je prijavljivalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Naprotiv, Lovački savez i njegova lovačka udruženja u proteklih 20 godina reagovali su na samo nekoliko slučajeva krivolova s vabilicom. A reč je o masovnim krivičnim delima koja se vrše pod nosom Predsednika.

- potcenjuje inteligenciju Direktora policije folirantskom skaskom o tome da “korišćenje elektronskih vabilica [za prepelice] ne mora služiti samo za lov, već i za praćenje - monitoring kretanja divljači [prepelica] u lovištu...”, ne navodeći kako se to radi s onim vabilicama koje je zaplenila policija na Predsednikovom domicilnom lovištu, niti ijedan relevantan podatak o tobožnjem monitoringu i ko ga i kako vrši. Predsednik ne kaže izrikom da su baš te zaplenjene vabilice istraživačko sredstvo. Možda jesu, a možda i nisu. Lukavstvo na predškolskom ili šibicarskom nivou („ovu levo, ovu desno, hop-hop, gde je kuglica?“). To je samo još jedan bedan i neinteligentan pokušaj Predsednika da zaštiti lovokradice. Uostalom, sve je lako proveriti ili dokazati. Dovoljno je da Direktor policije ili javnost zatraži na uvid dokumentaciju o monitoringu prepelica pomoću vabilica i račune o javnoj nabavci vabilica (sa serijskim brojevima).

- otkriva kako vidi svoju i ulogu organizacija kojima je povereno da upravljaju lovištima. Lovište je feud. U njega niko (radi sopstvene bezbednosti) ne sme da uđe, čak ni policija, a da se prethodno ne najavi. Ko to ne poštuje, ulazi na sopstvenu odgovornost i bezbednost mu nije zagarantovana. Na teritoriji feuda, zaštitu nelovaca ne može da pruži policija, nego samo lovačke organizacije koje gazduju lovištima. Oni su tamo jedina vlast i sila. E sad, u Srbiji postoji 321 lovište, ukupne površine 8.828.528,29 ha, odnosno 99,91% Srbije! Cela Srbija je lovište! Nema slobodnog kretanja (vršljanja) građana van naselja i javnih puteva, bez dozvole lovaca, u kreativnom tumačenju propisa koje u pismu nudi Predsednik. Da li to hoćemo? Pristajemo li na takvo uskraćivanje slobode?

- omalovažava Direktora policije tražeći od njega da naredi policiji da, kad dobije prijavu da su u nekom lovištu postavljene zabranjene vabilice za prepelice, prvo najavi svoj dolazak i sačeka da krivolovci sklone i sakriju vabilice i pobegnu, pa onda da izađe na lice mesta. Kao da Direktor policije ne zna ništa o policijskom poslu i o hvatanju izvršilaca krivičnih dela.

- na kraju, još ponižava Direktora policije zahtevom da ubuduće pazi kako se ponaša. Kao da je Direktor policije pripravnik, pa će Predsednik da proveri da li je Direktor pravilno razumeo instrukcije. Skandalozno!

Ovo nije prvi put da se Predsednik Lovačkog saveza ovako bahato ponaša. Brojni su primeri njegovih afera i skandala koji krnje ugled časnih lovaca, razorno deluju na lovnu disciplinu i daju najgori primer mladim lovcima. Setimo se samo njegove prošlogodišnje bruke prilikom hvalisanja da voli da lovi tetreba na koga je zabranjen lov. Kad su usledili protesti sa svih strana, pokušao je da se vadi da je to bilo na Kosovu i Metohiji gde ne važi srpski zakon (?). Ubrzo je stigla izjava lovačkih organizacija sa Kosova i Metohije, koje gazduju tetrebskim lovištima (a nema ih mnogo) da nikad Predsednik tamo nije legalno lovio tetreba. Onda se Predsednik malo ućutao, nigde ga nije bilo jedno vreme, pa je opet nastavio po starom.

Zato mora da ode. Odmah.

Dr. Voislav Vasić

Ornitolog i dugogodišnji direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu