U okviru projekta „Evropske vrednosti južne Srbije” Južne vesti su istraživale kako se niške opštine ophode prema novcu koji dolazi iz evropskih fondova. Zaključak koji sledi u tekstu prenesenom u originalu je da niške opštine nemaju dovoljno para da uopšte konkurišu na konkursima EU. Predstavnici civilnog društva to vide kao posledicu lošeg ili neblagovremenog planiranja.

Tekst „Južnih vesti” prenosimo u celosti:

Iako mogu da dobiju ozbiljne pare koje bi uložili u infrastrukturne projekte važne za građane, kako kaže dugogodišnji saradnik na Evropskim projektima Dragan Petković, nedavne izjave predsednika niških opština da nemaju dovoljno para da uopšte konkurišu na njima, pokuzuju da su neodgovorni i da nisu na vreme isplanirali da iskoriste mogućnost koju ovi fondovi nude.

Niški opštinari su se nedavno požalili načelnici Nišavskog upravnog okruga Dragani Sotirovski da nemaju dovoljno para u budžetu da učestvuju u novom ciklusu IPA projekata prekogranične saradnje, koji bi im omogućili da dobiju velike pare i ulože ih u ono što je važno za građane.

Ekspert za Evropske projekte Dragan Petković to ocenjuje kao „klasičnu zamenu teza”.

Ako govorimo o opštinama u Nišu i Nišavskom okrugu, one učestvuju na tim konkursima još od 2006. godine, znači imaju gotovo 11 godina iskustva i opštine znaju da moraju da planiraju sredstva za kofinansiranje i da nije u pitanju samo tih 15 %, jer im trebaju dodatni novci da bi mogli da implementiraju te projekte - pojašnjava Petković.

To što nisu na vreme opredelili novac za apliciranje, prema rečima Petkovića, pokazuje da su “neodgovorni i da uopšte i ne planiraju da učestvuju sa projektima”.

Tačnije oni mogu da apliciraju, ali će svakako doći u probleme i to i Grad i opštine odlično znaju. Možda gospođa Sotirovski to ne zna, ali to samo pokazuje da je nekompetentna - dodaje Petković.

„Za malo para, mogli da dobiju ozbiljan novac"

Da bi neka opština ili grad planirao da napravi neke važne infrastrukturne iskorake parama EU, navodi Petković, mora da ima plan, spremnu dokumentaciju, kao i novac kojim će da učestvuje u konkursu.

To znači u praksi da bi vam neko dao 100.000 evra vi morate da izdvojite 15.000, što je više nego fer - objašnjava Petković.

Iako je načelnica Sotirovski navela da je „negativno iznenadilo” što niko na vreme nije upozorio da je opštinama potreban novac da bi učestvovale u projektima, Petković kaže da na to niko ne treba da upozorava, jer opštine, pa i sam Grad Niš, to odlično znaju.

To samo govori da su oni neodgovorni u svom planiranju i ništa drugo, ne postoji niko ko treba njih da upozori. Neće sigurno Evropska komisija kad raspisuje program da upozori lokalne samouprave da bi oni planirali sredstva u budžetu, jer one moraju same da planiraju sve te stvari. Evropski fondovi su tu da im dodatno pomognu da reše neke probleme vrlo ozbiljnim parama - pojašnjava Petković.

Predlaže da se Niš, koji prema njegovim ocenama dosad nije dobro radio taj posao, ugleda na Pirot koje je šampion po tome kako planira da iskoristi mogućnosti koje nude evropski projekti.

Najbitnija je dobra priprema, planiranje i kvalitetni projekti, te bi ubuduće time trebalo da se pozabave lokalne samouprave, kako kaže Petković, dok su sve ostalo samo izgovori.

Da gradske institucije nisu odgovorne prema EU projektima pokazuje i to što je rukovodstvo Simfonijskog orkestra 2016. konkurisalo za projekat od 150.000 evra, koje je trebalo da podeli sa Filharmonijom iz bugarskog grada Vidina, ali su od para za harfu, tubu, dva timpana i koncerte u Bugarskoj odustali nakon što su ih dobili, jer je projekat bio loše napisan.

Osim toga, zbog sumnje na malverzacije sa projektima koje je Opština Palilula realizovala uz finansijsku podršku EU hapšen je bivši predsednik Opštine Boban Džunić.

KLER: Opštine pre apliciranja da se konsultuju sa Gradom

Načelnik niške Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte (KLER) Milan Ranđelović kaže da je najveći deo njihovog budžeta za ovu godinu usmeren na sufinansiranje projekata sa različitim ministarstvima, ali i onih koji su vezani za prekograničnu saradnju.

Znači mi imamo poziciju sa koje se, na osnovu zaključka Gradskog veća, projekti Grada Niša sufinansiraju, ukoliko je to prioritetno i ima interesa da se sufinansira. To je metodologija po kojoj i gradske opštine treba da funkcionišu. Treba da apliciraju za projekte u onom iznosu u kojem mogu da sufinansiraju projekte - dodaje Ranđelović.

Dosad su, kako kaže, gradske opštine prilično samostalno odlučivale o tome sa kojima projektima će aplicirati kod donatora, ali je tu, priznaje, bilo priličnih problema.

Zato će u narednom periodu, posebno za projekte prekogranične saradnje koji slede, navodi Ranđelović, da se konsultuju sa svima koji žele da učestvuju, da bi mogli da planiraju pare iz budžeta.

Ako svako bude konkurisao za ono što on smatra da treba, onda će taj ko konkuriše morati da razmišlja o sufinansiranju. Ako se računa na neko sufinansiranje iz budžeta Grada ono će morati da bude planirano u samom startu kod apliciranja, takođe od strane budžeta Grada - dodaje Ranđelović.

Iako Grad iz budžeta može da pomogne opštinama u sufinansiranju projekata, Ranđelović kaže da one moraju da razmišljaju o tome pre nego što apliciraju na neki projekat, a ne kada ga dobiju da razmišljaju o tome, jer je i gradska kasa ograničena.