Kako da se poljoprivrednici uključuju u korišćenje fondova EU i koje su pogodnosti koje mogu imati ukoliko se na vreme zainteresuju, u svom novom tekstu pišu "Južne vesti". Fokus je na leskovačkom kraju, a tekst prenosimo u celosti:
Proizvođači i prerađivači hrane iz Leskovca i okoline najzainteresovaniji su za kupovinu novih mašina i opreme, a šansu za nabavku vide u IPARD programu Evropske unije, kojim je za poljoprivrednike iz Srbije predviđeno 230 miliona evra bespovratnih sredstava. Novac koji bi dobili puno im znači, jer bi tako, kako kažu, povećali proizvodnju i osavremenili mehanizaciju.
Prema rečima tehnologa u proizvodnji Milene Mitić, koja predstavlja firmu za preradu mesa “M3S Plus Marinković” iz Navalina, do sada ona i njene kolege nisu konkurisali za novac iz evropskih fondova, ali su sa samim IPARD programom upoznati od ranije.
Naša klanica posluje već 20 godina, do sada nismo aplicirali, ali imamo veoma dobru volju. Očekivala sam da će bespovratna sredstva biti veća, ali svaki novac koji možemo da uložimo u razvoj poslovanja, nama će da znači - objašnjava Mitić.
Ona dodaje da će, konkurisanjem na ovom programu, pokušati da dobiju sredstava za nabavku novih mašina, čime će, osim zamene starih, moći da povećaju proizvodnju i preradu mesa.
Stefan Kitanović koji ima svoje gazdinstvo u Lipovici nadomak Leskovca, u kome, osim svežeg voća i povrća, proizvodi i zimnicu, kaže da je upoznat sa ovim programom, na kome će u toku godine konkurisati i dodaje da poljoprivrednici imaju podršku i lokalne samouprave, koja organizuje različite treninge i edukacije.
Naše gazdinstvo ima 22 hektara na kojima proizvodimo papriku za ajvar, somborku, krastavce za zimnicu, a veliki deo imanja je i pod višnjom od koje pravimo džemove i slatka, našeg brenda Ukus prirode. Lokalna samouprava nam pomaže tako što organizuje različita predavanja na kojima se poljoprivrednici edukuju za pisanje projekata – kaže Kitanović.
I sama država, ocenjuje ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, pomaže poljoprivrednicima u ovom procesu, kako kroz edukaciju proizvođača, tako i kroz nabavku potrebnih dokumenata za učestvovanje u evropskim fondovima.
Država u svemu ovome učestvuje tako što se akreditovala kod Evropske unije da možemo da povučemo taj novac. Već su raspisana 2 konkursa – za traktore i mehanizaciju, a u toku ove godine biće raspisano još 5 – kaže Nedimović.
Donacije od 10.000 do 2 miliona evra i nema vraćanja para
IPARD program, koji je prezentovan leskovačim gazdinstvima, kako objašnjava direktor konsultantske kuće "Sim cert" Dejan Vučić, ima ukupan budžet od oko 230 miliona evra, a može se konkurisati sa projektom za nabavku novih mašina i opreme, izgradnju novih i adaptaciju postojećih objekta i slično.
Naš zadatak je da prezentujemo proizvođačima hrane mogućnosti, uslove, obaveze, beneficije koje mogu dobiti preko IPARD programa. Preko ovog programa moguće su investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, ali i za razvoj ruralnog turizma - kaže Vučić.
Visina pojedinačnih donacija, kako kaže, može biti od 10.000 do 2 miliona evra, s tim što je korisnik u obavezi da, nakon isplaćenih sredstava, investiciju koristi u svrhu za koju je namenjena, bez suštinskih izmena, a ono što su mnogi istakli kao važan podatak je i činjenica da dobijeni novac ne moraju da vraćaju.
Korisnici programa mogu biti poljoprivredni proizvođači ili grupe proizvođača koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, ali i preduzetnici i mikro i mala privatna pravna lica iz ruralnih područja, a cilj ovakvih donacija jeste unapređenje poslovanja korisnika u skladu sa evropskim standardima iz oblasti zaštite životne sredine, primarne poljoprivredne proizvodnje i bezbednosti hrane.
Korisni saveti i smernice za poljoprivrednike
Ono što bi svi trebalo da znaju, stoji u vodiču za korisnike, jeste da je program zahtevan, jer iziskuje obimnu dokumentaciju i detaljnu pripremu. Korisnici svakako treba da znaju da, pri konkurisanju, moraju imati izmirene sve obaveze prema radnicima i državi – plaćeno zdravstveno, penzijsko osiguranje.
Takođe, ukoliko se projektom predvidi renoviranje objekta, on mora imati upotrebnu dozvolu, kao i građevinsku dozvolu koja će omogućiti dalji rad.
Ono što se svakako savetuje, piše u vodiču, je obaviti konsultantske razgovore sa privrednim društvima koja već imaju iskustva, pa i potražiti njihovu pomoć pri pisanju projekta. Ovo spada u takozvane prihvatljive troškove, pa se i na samo angažovanje stručnjaka, može ostvariti IPARD podsticaj.
Nakon provere da li se ispunjavaju svi uslovi, šalje se zahtev za odobravanje projekta. Ono što se takođe napominje je da se ništa od radova ne počinje dok se projekat ne odobri.
