U prostorijama Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, u Užicu, održane su četiri radionice namenjene srednjoškolcima. Mladi su upoznati sa projektom „Monitoring ostvarivanja prava deteta u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji“, a značajan deo vremena je posvećen temama koje su od značaja za mlade. To su teme koje su zastupljene u Evropskom dnevniku.
Dve radionice na temu: “Upoznavanje sa mogućnostima programa Erasmus +” 07.03. i 14.03. 2018. godine mladi su kroz grupni rad imali zadatak da istaže teme iz Evropskog dnevnika i kao najzanimljivija se izdvojila tema vezana za obrazovanje. Reč je o mogućnostima koje su pružene mladima u cilju nastavka obrazovanja u inostranstvu, odnosno međunarodni obrazovni program Erasmus +. To je oblast o kojoj mladi malo znaju, a smatraju da bi o tome trebalo razgovarati, kao o načinu korišćenja slobodnog vremena na koristan način i u cilju povećanja njihovih kompetencija. To je bila i ključna tema ove dve radionice - “Upoznavanje sa mogućnostima programa Erasmus +”. Činjenica da će se u narednom periodu finansirati projekti koji će podržavati sve nivoe obrazovanja, u cilju povezivanja formalnog, neformalnog I informalnog obrazovanja ih posebno raduje, jer će im to pružiti šansu da učestvuju u definisanju obrazovnih politika. Pored toga, višejezičnost, jednakopravnost, inkluzivni pristup obrazovanju, razvijanje liderskih veština i razumevanje među kulturama je nešto što je takođe u fokusu rada naše inicijalne grupe mladih. Pored projekata mobilnosti, mladi su iskazali zainteresovanost za stipendije koje se mogu dobiti u okviru ovog programa, za nastavak školovanja u inostranstvu. Planirano je da primljene informacije mladi dalje prenesu svojim vršnjacima, na časovima građanskog vaspitanja.
Treća i četvrta radionica , pod nazivom “Diskriminacija i nasilje u okviru AP 23”, održane su 21.03.i 28.03.2018. godine. Tokom ove dve radionice mladi su imali priliku da analiziraju Akcioni plan za poglavlje 23, odnosno da se upoznaju sa aktivnostima koje su implementirane, a odnose se na oblast diskriminacija i nasilje. Mladi su iznenađeni podacima da su deca Romske populacije i deca sa smetnjama u razvoju najviše izložena nasilju, govoru mržnje i pretnjama, a mišljenja su da treba raditi na unapređenju sistema zaštite dece od zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja, naročito zbog činjenice da nema napretka u ovoj oblasti. Nedovoljan napredak je učinjen u oblasti inkluzivnog obrazovanja i zaštite od diskriminacije, posebno u delu koji se tiče angažovanja pedagoških asistenata. Smatraju da nije uložen dovoljan napor, kako bi se obezbedio jednak kvalitet nastave za svu decu. Što se tiče Pravilnika o prepoznavanju diskriminacije u obrazovanju, smatraju da nisu uložene dovoljne mere, jer njegovo usvajanje nije dovoljno, a zaposleni nemaju dovoljno iskustva i veština za njegovu primenu. Negde su prepoznali svoju ulogu, jer je ovo tema kojom se naročito bavimo. Kada je reč o upisu dece Romske nacionalnosti u srednju školu i prevencija ranog napuštanja obrazovnog sistema, složili su se da je pored postojećih potrebno raditi na dodatnim afirmativnim merama, kako bismo motivisali decu i omogućili im da ostanu u obrazovnom sistemu. Dosta se govorilo o tome da trenutna afirmativna mera za upis nije evaluirana, pa samim tim nemamo potpun uvid u njeno sprovođenje. Dosta toga se radi formalno, ali uz realizaciju određenih aktivnosti, što posebno zabrinjava. Takođe smatraju da treba uvesti sistemske mere, kako bi kvalitetno obrazovanje bilo dostupno svoj deci.
