Najnoviji Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pregovora sa EU ukazuje da je izuzetno malo napretka postignuto je u delu zaštite prirode. Izveštaj, pored ostalog, nedvosmisleno ističe neusklađenost pravnih normi zaštite prirode sa lovnim zakonodavstvom, budući da se na listi lovnih vrsta nalaze ptice koje prema Direktivi o pticama EU tu ne bi trebalo da budu.

„Divlje životinje se hvataju i ubijaju na nedozvoljene načine poput široko rasprostranjenog krivolova uz vabljenje elektronskim vabilicama“, kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS).

DZPPS je u septembru 2017. javnosti predstavilo „Izveštaj o nezakonitom ubijanju, trovanju, hvatanju, držanju i trgovini divljim pticama za period 2000-2017. godine“ koji obrađuje 1.849 dokumentovanih slučajeva u kojima je stradalo 220.886 jedinki divljih ptica. Procene ukazuju da u Srbiji od nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja, godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica.

„Ono što mi svakodnevno zatičemo na terenu jesu drastični primeri uništavanja ptica i prirode, što možemo oceniti kao nebrigu za sopstveno prirodno nasleđe“, kaže Milica Radanović iz DZPPS, koordinatorka projekta Civilno društvo i javnost zajedno za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji, i dodaje: „Već 5 godina zbog trovanja masovno stradaju ugrožene i strogo zaštićene ptice grabljivice, a u tom periodu nije podneta niti jedna krivična prijava za te zločine“.

Srbija je izrazila želju da postane deo Evropske unije i time se obavezala da uskladi i unapredi svoje pravne norme. Na tom putu Poglavlje 27 prepoznato je kao najskuplje i najsloženije, a sa druge strane iako budžetska sredstva namenjena za razvoj nacionalne ekološke mreže i NATURA2000 mreže postoje, ona se ne koriste.

Pored neusklađenosti domaćeg zakonodavstva, iz izveštaja se vidi da Srbija ne ulaže dovoljno napora da ispoštuje obaveze preuzete međunarodnim ugovorima, a primer za to su nedovoljni kapaciteti za sprovođenje CITES konvencije.