Godinama su gradski i opštinski konkursi za finansiranje medija na jugu Srbije sporni, kako zbog članova komisije, tako i zbog raspodele para i finansiranja uglavnom prorežimskih medija, a ovaj problem uočila je i Evropska komisija. Šefica političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji Nora Heirinen rekla je u niškoj Gradskoj kući da Srbija na polju slobode medija nimalo nije napredavala, te da je “neophodno da se obezbedi transparentnost finansiranja medija”.
Ona je stanje kada je reč o medijima u Srbiji ocenila kao zabrinjavajuće, zbog čega ovu oblast u Delegaciji “pomno prate”.
Postoji čitav niz stvari koje je neophodnu uraditi u ovoj oblasti, kako bi se stvorila klima koja će zaista osigurati slobodu medija i slobodu izražavanja. Jedan od neophodnih elemenata jeste transparentnost u radu samih medija, drugi važan element je transparentnost njihovog finanasiranja, a sve to da bi se stvorili uslovi samim medijima da mogu na jednak način da posluju i da rade - ispričala je Hairinen.
Problemi vezani za jednake mogućnosti za sve na jugu Srbije su uočljivi na gotovo svakom gradskom i opštinskom konkursu. Tako su recimo u Nišu za 2018. godinu novac redom dobili mediji bliski aktuelnom političkom režimu, a konkurs je prema ocenama Nezavnisnog udruženja novinara Srbije i Nezavisnog društva novinara Vojvodina, skandalozno sproveden.
Još jedan od primera pritisaka na medije je i gašenje Vranjskih, o čemu je i predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac pisao Evropskoj komisiji, te poreska inspekcija koja godinama “češlja” sve moguće papire Južnih vesti, tako im otežavajući rad, a bez jasnog povoda.
Najviše se napredovalo u ekonomiji, najmanje u vladavini prava
Godišnji izveštaj o napretku Srbije predstavljen je Nišlijama u Gradskoj kući, a osnovni zaključci su da se najviše napredovalo u oblasti ekonomije, a najmanje u oblasti vladavine prava, unapređenja nezavisnosti i efikasnosti rada sudstva, borbi protiv korupcije, slobodi medija i izražavanja.
Zamerke se između ostalog tiču objektivnosti kada je reč o izboru sudija i tužilaca, kao i pritiska na pravosuđe. Važnost ove oblasti za svakog građanina je velika, objašnjava šefica političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji Nora Heirinen i jer je ona preduslov za dolazak investitora, a samim tim i otvaranje novih radnih mesta.
Takođe, unapređenje u oblasti vladavine prava će doneti boljitak i samim građanima na nivou svakog pojedinca, zato što će zakon biti isti za sve. Ta vladavina prava će obezbediti da svako ima pristup pravdi, a sve tu su elementi od suštinske važnosti za boljitak društva - rekla je Heirinen.
Kriterijumi, po kojima se prati napredak, kaže Heirinen, definisani su ne zarad Evropske unije, već zarad Srbije, kako bi se osiguralo da ona kada postane članica može da funkcioniše unutar EU.
Najpozitivniji rezultati svakako se odnose na ekonomski razvoj, na stanje makroekonomije, tu je zaista najveći napredak. One stvari koje Srbija još treba dodatno da unapredi, na kojima treba dodatno da radi se prevashodno odnose na oblast vladavine prava, na unapređenje nezavisnosti i efikasnosti rada sudstva, na borbu protiv korupcije, slobodu medija i izražavanja - priča Heirinen.
Inače, izveštaj obuhvata poslednjih 18 meseci, iako inače obuhvata period od godinu dana. Sve stavke koje su važne na putu Srbije za Evropsku uniju ocenjuju se po određenim kriterijumima, na osnovu kojih se ocenjuje napredak.
Izvor: Južne vesti
Autor: Milica Jovanović