Nepoštovanje i nesprovođenje zakona, sukob interesa, netransparentnost ugovora i država koja se zaštitnički odnosi prema partnerima zaključci su tribine „Javno-privatna partnerstva u službi profita ili građana“ održane 7. juna u sali beogradske Opštine Stari Grad u organizaciji Inicijative Ne davimo beograd i Udruženog pokreta slobodnih stanara. Učesnici ovom prilikom bili su aktivistkinja Inicijative Ne davimo Beograd Ksenija Radovanović, aktivista Aleksandar Jovanović iz Temske, i aktivista Inicijative Ne damo niški aerodrom Mladen Jovanović.

Problem sa kojim se susreću stanovnici Stare planine, kako je istakao, Aleksandar Jovanović je javno-privatno partnerstvo sa ciljem izgradnje mini hidrocentrala. Za sada je izgrađeno 58 mini hidrocentrala, ali kako Jovanović navodi, proizvode nedovoljno struje, a jedini razlog izgradnje je uzimanje subvenicija iz fondova Evropske unije. On je dodao da je oko 3500 mini hidrocentrala planirano da se izgradi na Blakanu, a od toga 800 samo u Srbiji.

„Neko smišljeno radi na isušavanju zemlje“, rekao je Jovanović i dodao da kada nestanu ljudi koji se zbog nesulova izazvanih ovakvom gradnjom sele – svako može od prirode da čerupa šta stigne.

Još jedan ekološki problem koji preti građanima je spalionica otpada u Vinči. Kako je istakla Ksenija Radovanović, osim sukoba interesa koji je postojao u komisiji za dodelu subvencija za izgradnju spalionice, javlja se i problem reciklaže. Kako ona navodi, sklopljen je ugovor kojim se Grad Beograd obavezao da sav otpad ide na spaljivanje, pa reciklaža, koja je obavezna u EU, nije moguća. U svakom slučaju, da li spaljivali ili reciklirali, Grad Beograd, odnosno građani Beograda, plaća će penale zbog neizvršene obaveze.

„Pošto se proizvodi tokom spaljivanja električna energija, uređena je prodaja te proizedene struje čak po 2 puta većoj ceni“, istakla je Radovanović.

Mladen Jovanović istakao je da priča o niškom aerodromu ima tri apsekta – politički institucionalni i ekonomski. Ono što spada u politički aspekt problema je velika centralizacija i klijentelistički odnos lokalne vlasti prema centralnoj. Odlaganje sednice Skupštine Niša na kojoj treba odlučiti o sudbini aerodroma, a koja još nije zakazana, izaziva institucionalnu krizu koja vodi do prinudne uprave u Nišu. Ekonomski apsekt problema, dodao je Jovanović, ogleda se u koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu, a kako su i neki zvaničnici potvrdili, razvoj niškog aerodroma ograničen je u koncesionom ugovoru.

Rad UPSS podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“