1968. je godina kada se mladost sveta pobunila protiv društvene nepravde, okoštalog tradicionalizma, dominacije birokratije i razorne sile. Talas ovog bunta zaobišao je samo jedan kontinent. U socijalističkoj Jugoslaviji glasno je progovorila generacija koja je vaspitavana na načelima jednakosti i slobode, ali ih je smatrala službeno proklamovanim, a društveno neprisutnim.

Šta se dogodilo na jugoslovenskim univerzitetima u nekoliko dana juna 1968. godine, i kako/kakve se posledice tog mladalačkog bunta reflektuju u sadašnjosti govorili su: prof. dr Nada Sekulić, sociolog , prof. dr Đokica Jovanović, sociolog , doc. dr Jovo Bakić, sociolog , mr Vladimir Marović, filozof i Vojkan Trifunović, istoričar iz Kraljeva. Kratak siže saopštenja učesnika tribine:

Vlada Marović: Studentski pokret 1968. i u svetu i u Jugoslaviji je imao filozofsko-etičko, socijalno i političko utemeljenje.

Đokica Jovanović: Studentski pokret je predstavljao labudovu pesmu klasnog karaktera SKJ i Jugoslavije i partizanske etike. Umesto klase, SKJ se okrenuo naciji, kao najslabijoj kohezivnoj karici, po čijim linijama se i desio tragični raspad Jugoslavije. studenti su kritikovali nacionalizam i crvenu buržoaziju.

Jovo Bakić: Nada se vremenu u kome će živeti ravopravni ljudi, nada se socijalizmu. Pojava hipi pokreta, kao temeljno solidarnog pokreta, je bio ozbiljna kritika nasilja u međunarodnim odnosima. Studenti su ozbiljno kritikovali pad solidarnosti. Danas je (kao i ranije) kapitalističko društvo nesolidarno i zato, između ostalog, podložno manipulaciji kriminalizovanih političkih aktera.

Nada Sekulić: U času studentske pobune su se stekle dve bitne dimenzije: sistemska osnova i pobuna kojom se zahtevalo da postojeća sistemska društvena osnova bude u većoj meri humanizovana.

Rad UPSS podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“