Uloga medija, koji se smatraju ogledalom jednog društva i nose naziv „psi čuvari“ odnosno kontrolori vlasti, je da budno prate aktivnosti vlasti u ime građana. Postavlja se pitanje koliko od 2.034 medija koliko ih je upisano u Agenciji za privredne registre u Srbiji, zaista igra svoju ulogu u društvu, ili su u fokus stavljeni neki drugi interesi, interesi vlasti na primer.

Da objektivnih, nezavisnih i medija koji se profesionalno bave novinarstvom, poštujući novinarski kodeks ima veoma malo, govori i činjenica da je Savet za štampu u 2017. godini zabeležio porast kršenja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima od oko 7%, odnosno u 2015. godini bilo je 2.962 prekršaja, u 2016. 4.402, dok je u 2017. taj broj porastao na 4.717 prekršaja. Takođe, ocena Evropske komisije je da u Srbiji nije ostvaren nikakav napredak u oblasti slobode izražavanja u periodu od oktobra 2016. do aprila 2018. godine. U izveštaju, koji je Evropska komisija podnela Evropskom parlamentu i Savetu u aprilu 2018. godine, stoji da je Srbija ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u vezi sa slobodom izražavanja, ali ukupno okruženje i dalje nije pogodno za ostvarivanje ovog prava. Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, dok su istrage i pravnosnažne presude i dalje retke.
Da stanje u medijima nije dobro, kao ni sam položaj medijskih radnika, potvrđuju i novinari i novinarke.

Celu emisiju možete pogledati ovde.