Ne postoji nijedna ustavna prepreka da se u naše krivično zakonodavstvo uvede kazna doživotnog zatvora, ali prethodno je potrebno odgovoriti na jedan broj pitanja koja se nameću, kaže ministarka pravde Nela Kuburović.

Ministarstvo pravde pomno je slušalo sve i zaključeno je da nije moguće dati konačni sud, jer je stručna javnost po tom pitanju prilično podeljena, ističe ona.

Kako je navela na okruglom stolu o uvođenju doživotne kazne, održanom u Beogradu, 22. novembra, 2017. godine, potrebno je odgovoriti na pitanje da li je postojeće stanje adekvatno i šta će tačno značiti za penološki sistem zamena postojeće kazne zatvora od 30-40 godina za doživotni zatvor, koliko je komplikovano uvođenje doživotnog zatvora sa normativnog stanovišta.

Takođe, tu je i pitanje koji svi propisi treba da se promene i koliko brzo je moguće izvesti sve ove sveobuhvatne izmene i koliko dugo je potrebno pripremiti pravosudni sistem i sistem izvršenja krivičnih sankcija za uvođenje ovakve kazne.

-Prilikom uvođenja kazne doživotnog zatvora, kaže Kuburović, naročito se postavlja pitanje prava na uslovni otpust, kao primene jednog opšteg instituta krivičnog prava, te da ima najrazličitijih predloga koji se odnose na uslovni otpust, od toga da ga kod doživotnog zatvora nema, pa do stava da se posle proteka određenog vremenskog perioda provedenog na izdržavanju kazne zatvora, automatski preispituje ispunjenost uslova za otpuštanje osuđenog, rekla je ona.

-Kod najteže kazne zatvora, ističe Kuburović, ukoliko je neko osuđen na 40 godina zatvora, uslovni otpust se može tražiti nakon odsluženih 26,5 godina zatvora, a kod doživotnog zatvora uglavnom je standard da se uslovni otpust može tražiti posle odsluženih 25 godina zatvora, pa se sa tog stanovišta postavlja pitanje koja je kazna teža, doživotni zatvor ili zatvor od 40 godina.

Svakako da je ovo pitanje uzburkalo stručnu javnost, navelo je na razmišljanja, razgovore, polemike i po prirodi stvari otvorilo i mnoga druga pitanja. Ministarstvo je pomno slušalo i zaključeno je da nije moguće dati konačni sud, jer je stručna javnost po ovom pitanju prilično podeljena, naglasila je Kuburović.

Kaznena politika sudova za izvršena teška krivična dela je stroga, smatra ona i kaže da se teški zločini kažnjavaju najtežom kaznom iz našeg Krivičnog zakonika – a to je kazna od 30 do 40 godina zatvora.

Fondacija Jurić smatrala je da kazna zatvora od 30 do 40 godina nije adekvatna kazna za najgore zločince. Smatraju da takve ljude sud može osuditi samo na kaznu apsolutnog lišenja prava na slobodu, na doživotni život iza rešetaka.

Prema njenim rečima, u svojoj nameri da se demokratskim sredstvima izbore da njihovo mišljenje postane zakon u Srbiji, iskoristili su svoje pravo da prikupe potpise od građana u svrhu predlaganja promene Krivičnog zakonika i ta njihova inicijativa, sa više od 150.000 potpisa, daleko je premašila potreban broj od 30.000 građana koji podržavaju predloženu izmenu zakona.

-Možemo slobodno da kažemo da Fondacija Jurić nije pokrenula pitanje izmene Krivičnog zakonika, već i jedno, po svojoj prirodi referendumsko pitanje koje glasi: Da li ste za uvođenje doživotnog zatvora u sistem kazni u Republici Srbiji, rekla je ministarka.

Za Ministarstvo pravde, kako kaže, to je veoma kompleksno pitanje, koje zadire u kriminalnu politiku, etiku, poznavanje uporednog prava i sveopštu brigu i za teorijsku ispravnost Krivičnog zakonika.

-Doživotni zatvor nije samo zatvor, doživotni zatvor je i poruka zločincima da je jedina adekvatna kazna za najteže zločince život iza rešetaka. Doživotni zatvor predstavlja i jasnu granicu između opšteg maksimuma – 20 godina i poruke najteže kazne, rekla je Kuburović.

Kako je dodala, ako bi želela da na vrlo jednostavan način iskaže eventualnu opravdanost uvođenja doživotnog zatvora poslužila bi se citatom iz Rimskog statuta kojim je regulisan rad Međunarodnog krivičnog suda – da je moguće osuditi nekoga na doživotni zatvor, ako je takva kazna opravdana ekstremnom težinom zločina i individualnim okolnostima vezanim za ličnost učinioca.

-Jasno je dakle, da Rimski statut ovde poziva na jednu sumu objektivnih elemenata – najteži zločini, ali ne izbegava da govori i koliko su ti teški zločini subjektivno vezani za samog izvršioca, smatra Kuburović.

U uporednom pravu, navela je, postoji nekoliko rešenja kojima se propisuju kazne za najteža krivična dela – jedno je rešenje smrtna kazna, drugo doživotni zatvor, treće veoma visoke zatvorske kazne, kako je to uređeno i kod nas, i kazne na opštem maksimumu zatvorske kazne, najčešće 20 ili 30 godina zatvora.

-Smrtna kazna svakako nije nešto o čemu se može diskutovati u našem drutvu, i tu nećemo ulaziti u razloge za i protiv, te ćemo samo reći da je naša zemlja član Saveta Evrope i potpisnik Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja, kao i naš Ustav, zabranjuje propisivanje smrtne kazne, rekla je Kuburović.

– Podsetiću vas da je opšti maksimum u Norveškoj 21 godina zatvora, i da je masovni ubica Brejvik koji je pre nekoliko godina izvršio masakr dobio upravo tu kaznu, 21 godinu zatvora. Neke zemlje bivše Jugoslavije među kojima je i naša, ali i Hrvatska, BiH, Crna Gora imaju dugotrajne kazne zatvora u određenom rasponu ili fiksno trajanje, rekla je Kuburović.

Zaključuje da ne postoji nijedna ustavna prepreka da se u naše krivično zakonodavstvo uvede kazna doživotnog zatvora, ali da je prethodno potrebno odgovoriti na jedan broj pitanja koja se nameću.

Osnivač Fondacije Jurić, Igor Jurić, smatra da je ovo pitanje sa velikom odgovornošću i da postoji obaveza prema gradjanima koji su potpisali inicijativu, kao i prema deci žrtvama koja su nastradala poslednjih godina u našoj zemlji.

-Mi kao roditelji takve i te dece koja su tragično završila svoj život imamo naravno svoje mišljenje o ljudima koji su nam uništili život, ali, kada smo razmatrali ovu inicijativu, nismo želeli da se nosimo tim emocijama, već smo pokušali da razmišljamo racionalno. Molim vas da najozbiljnije moguće shvatite priču, Srbija više nema vremena i ne možemo da čekamo da se desi neka nova tragedija, pa da se pitamo da li smo mogli nešto da uradimo. Smatram da možemo da uradimo mnogo toga, da napravimo Srbiju bezbednijim mestom za našu decu, rekao je Jurić.

Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Stanko Bejatović kaže da razloga za uvodjenje doživotne kazne više ima za nego protiv, te da je uvodjenje opravdano, ali samo pod odredjenim uslovima, a ne bezuslovno.

Izvor: Tanjug