U organizaciji Udruženja za političke nauke Srbije (UPNS) iz Beograda, u Nišu je 3. decembra 2018. godine, u sali Regionalnog centra u Nišu, održan skup „Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji“.
Na skupu su govorili:
prof. dr Nebojša Vladisavljević (UPNS),
prof. dr Đorđe Pavičević (UPNS) i
dr. Ratislav Dinić (UPSS).
Ustavi su dugo smatrani ključnim obeležjem demokratizacije i upravljanja sukobima. U poslednjih nekoliko godina, međutim, globalna demokratska recesija je pokrenula raspravu o ulozi konstitucionalizma i ustavnog dizajna u novom miljeu. Stare demokratije u Zapadnoj Evropi i nove demokratije Južne Evrope suočile su se sa usponom populizma, koji podriva konstitucionalizam, a postkomunističke demokratije i sa autoritarnom manipulacijom. U ekstremnim slučajevima, npr. u nekim balkanskim državama, nove demokratije se pretvaraju u mešovite režime u kojima su izbori i dalje takmičarski ali ne i slobodni i pošteni a nedemokratske vlasti sistematski krše slobode govora, štampe, okupljanja i udruživanja.
Kakva je uloga konstitucionalizma i ustavnog dizajna danas, imajući u vidu ovaj trend demokratske recesije? Mada je ustavni dizajn bio ključno oruđe promocije demokratije, nedemokratske vođe ga sada zloupotrebljavaju da konsoliduju svoju vlast i da oslabe opoziciju, podrivajući usput konstitucionalizam i demokratiju. Primeri su nedavne institucionalne promene u Mađarskoj i Poljskoj, od reformi pravosuđa do izbornih sistema, i predloga za institucionalne promene u drugim postkomunističkim zemljama, kao što su Srbija, Hrvatska i druge balkanske države. Štaviše, nedemokratske vlasti sistematski krše postojeće procedure i slobode i zloupotrebljavaju neformalne institucije za jačanje svoje moći i slabljenje demokratske opozicije.
Na sastanku su potraženi odgovori na pitanja:
Kako se demokratske snage, tj. demokratske opozicione stranke i civilno društvo, mogu suprotstaviti zloupotrebama ustavnog dizajna i sistematskom kršenju demokratskih procedura i osnovnih sloboda?
Može li ustavni dizajn podstaći demokratizaciju – ili bar otežati dalju eroziju demokratije u vreme globalne demokratske recesije?
Kako demokratske snage mogu da iskoriste lokalno iskustvo o ustavnim promenama, kao i uporedna iskustva i podršku međunarodnih činilaca?
Koje strategije su na raspolaganju lokalnim demokratskim snagama u trenutku kada međunarodni činioci koji su raniji podržavali demokratizaciju danas vide nedemokratske vlasti u postokomunističkim državama kao „faktor stabilnosti“ i ne suprotstavljaju se nedemokratskim predlozima institucionalnih promena?