Poziv za OCD Ministarstvo pravde objavilo je na svojoj zvaničnoj internet stranici dan uoči održavanja javne rasprave. Vesna Crnogorac je prisustvovala ovom skupu. Na Skupu se saznalo da su određene ‘’relevantne’’ OCD dobile poziv dok druge nisu. Postavljeno je pitanje zašto nisu pozvani svi koje ova tema zanima. Odziv predstavnika OCD koji je bio pozvan je bio izuzetno slab, osim organizacije ‘’Transparentnost Srbija’’ bilo je predstavnika još svega nekoliko OCD.
Okrugli je vodio državni sekretar Ministarstva pravde, govorio je i direktor Agencije za borbu protiv korupcije, veoma kratko predstavnik jednog od udruženja sudija i tužilaca Srbije (postoje i druga udruženja tužilaca i sudija koja nisu pozvana) kao i izvršni direktor ‘’Transparentnost Srbija’’ koji je izneo nedostatke na najnoviji Nacrt. Sastanku su prisustvovali ili izostali i pojedini predstavnici stranih delegacija. Bilo je obeleženih naziva tih subjekata na stolovima ali su neka mesta bila prazna. Uočeni su nazivi: USAID, Delegacije EU, Amabasador USA I sl. Bila je prisutna predstavnica OEBS-a za Srbiju i još troje predstavnika stranih delegacija.
Nacrt ovog Zakona trpi već tri promene u poslednje tri godine. Poslednji iz 2018. je ušao u proceduru, poslat Evropskoj komisiji ali pošto nije dobro ocenjen od strane GREKO – sačinjen je izveštaj te je Radna grupa taj izveštaj pretočila u aktuelan Nacrt. Jedna od ključnih primedaba bila je da je važno da Odbor Agencije (sada ‘’Veće’’) bude oslobođeno političkih činilaca kako bi dobio nadležnost drugostepenog organa Agencije.
Prema najnovijem Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije, direktor Agencije će biti biran na javnom konkursu. Takvo rešenje predloženo je da bi se “direktor iščupao iz kandži moćnih ljudi” – kako je ocenio državni sekretar Ministarstva pravde na ovoj javnoj raspravi. Predviđeno je takođe da Agencija za uvid u račune funkcionera ‘’mora tražiti njihovu dozvolu’’, da su ‘’članovi porodice funkcionera izuzeti iz obaveze prijave imovine’’, ali i da Agencija, ukoliko sumnja da neki funkcioner nije u potpunosti prijavio svoju imovinu, može tražiti podatke od „povezanog lica”.
Ministarstvo je navelo da novi Nacrt donosi još: proširenje kruga lica koji će biti proveravani na roditelje i decu, proširenje ovlašćenja Agencije da obavlja vanredne provere i postupa po anonimnim prijavama, depolitizovan postupak izbora članova Odbora (Veća) Agencije; zabrana korišćenja informacija do kojih je funkcioner došao obavljajući funkciju; dvogodišnja zabrana rada u oblasti koja ima veze sa tom funkcijom nakon jenog prestanka I slično.
Međutim, pojedina ograničenja neće važiti za sve funkcionere, pa tako zabrana zapošljavanja ili zabrana gomilanja funkcija neće biti obaveza za one koji su građani direktno birali, odnosno samo za predsednika Republike. Takođe, jedna od novina je mogućnost provere bankovnih računa funkcionera, ali isključivo uz njihovu saglasnost. Upravo je takav uslov – traženje ‘’saglasnosti’’ bio jedan od predmeta sporenja državnog sekretara i izvršnog direktora ‘’Transparentnost Srbija’’ koji je naveo da je predložio još na raspravi o prošlom nacrtu uvođenje ‘’pretpostavljene saglasnosti funkcionera’’da Agencija pristupi njegovim bankarskim podacima. „Ni ovaj Nacrt ne sadrži odredbu koja izričito predviđa prijavljivanje gotovine. Drago Kos (GREKO) je u svom izveštaju sugerisao da se prijavljuje gotovina u određenom obimu”, rekao je Nenadić na šta je državni sekretar rekao da će „videti da se to izmeni”.
Nejasno je zbog čega je na raspravu pozvano nedavno osnovano Udruženje sudija i tužilaca, koje broji svega nekoliko desetina članova, a nisu pozvana međunarodno relevatna Udruženje tužailaca Srbije ili Društvo sudija Srbije.
"Nisam ni imao nameru da zovem ni Udruženje tužilaca, ni Društvo sudija a ni Udruženje sudija i tužilaca, nego su se ljudi javili Ministarstvu pravde i pitali da li bi mogli da participiraju. Kada mi se javi neka NVO nijednu nisam odbio. Što se mene tiče, relevatno za ovu javnu raspravu je bio Udruženje sudija prekršajnih sudova" – bio je odgovor državnog sekretara Ministarstva pravde.
Ovaj skup je bio važan da se neposredno sazna intencija predlagača ovog značajnog Zakona jer je Srbija počela ispunjavanje preporuka organizacije GREKO donošenjem seta anti-korupcijskih zakona, koji između ostalog uključuje i izmene Zakona o sprečavanju korupcije. Dalje i usvajanje zakona o poreklu imovine, za koji je javna rasprava takođe u toku. Ovi zakoni su uslov za zatvaranje pregovora o Poglavlju 23 koji čine četiri tematske celine: reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU.
Utisak posle završenog Skupa: Ostalo je veoma nejasno da li je izostanak brojnih predstavnika ‘’uredno pozvanih’’ OCD-a od strane Ministarstva pravde, kao i nemogućnost prisustvovanja Skupu onih OCD-a koje nisu ni pozvane – da li je dakle ta činjenica nedovoljna motivisanost, nezainteresovanost ili svojevrsni bojkot OCD-a. Bilo bi važno da ovo pitanje pokrenu mediji te da se na njega dobiju objektivni odgovori.
*Prisustvo organizatora CS4EU Projekta UPSS-a – bilo je pod znakom pitanja jer nije ‘’pozvan’’ (iako uredno prijavljen) te je zahvaljujući Nemanji Nenadiću kojeg je srela na ulazu - ipak prisustvovala. Vesna Crnogorac je na Skupu iznela da je naišla na ovakav problem, a državni sekretar uputio svoje lično izivinjenje zbog ‘’neprijatnosti’’ na prijavnici Palate Srbija.
