U okviru Projekta Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji u organizaciji Udruženog pokreta slobodnih stanara u Nišu je 26. marta 2019. godine održana tribina pod nazivom ‘Kultura kao opšte dobro – kultura i javno dobro’. Tribina je održana u prostoru ‘’Deli’’ pred oko 30 posetilaca.

Ključni razlog organizatora da se odluči na ovu temu jeste činjenica da je u društvu Srbije gotovo potpuno izgubljena jedna od najvažnijih dimenzija društvenosti, a to je kultura. Stoga je organizator imao na umu da se podsetimo kako je kultura OPŠTE DOBRO, da ona dakle ne pripada nikakvoj eliti, pojedincima ili nužno državi, kao i da nije ekskluzivitet za odabrane ili nadarene. Kultura je ona opšta vrednost / opšte dobro koje se tiče čitavog društva i koja u konačnom jeste i njena temeljna vrednost.

Na tribini su govorili:

Milan Vlajčić, novinar, književnik, književni i filmski kritičar iz Beograda,
Radomir Lazović, aktivista na nezavisnoj umetničkoj sceni kroz neformalni kolektiv Ministarstvo prostora i
prof. dr Đokica Jovanović, predsednik UPSS-a.

Moderator tribine bila je dr Vesna Crnogorac iz Niša.

Đokica Jovanović je kao uvodničar govorio o tome da svako društvo ima tri globalna podsistema: kulturni, privredni i politički s tim da je kulturni izvorni dok su druga dva samo derivati izvornog. ‘’Na taj način kultura ne dolazi na kraju, ona je na početku’’. Nema ni privrede ni politike bez učenja. Dodao je i o značaju razlike tzv. kulturnih kodova u raznim zajednicama uprkos istim industrijskim strukturama, te o kulturi koje nema ako nema kritičke afirmacije i razumevanja. Prof. Jvanović je dotakao i subverzivnu dimenziju kulture te istakao da u našoj kulturi u ovih 200 godina ‘’moderne srpske državnosti’’ postoji jedna bitna kulturna raspolućenost, da se mi ‘’već 200 godina nalazimo u predkonsenzualnim sukobima u kulturi’’. Ovo zato jer naša kultura nije stvorila konsenzus o kulturnom napretku, tako da oni koji stvaraju novu kulturu po pravilu bivaju odbačeni. Ovo zato jer ‘novo’’ između ostalog jeste ‘’pobuna’’. Pobuna je jedno od osnovnih građanskih prava. Jovanović je naveo kako su bitni prevrati prvo pripremani u kulturi (u filozofiji i umetnosti), a da je problem Srbije zapravo u ‘’prilagođavanju modernističkim izazovima koji su dolazili sa strane’’ kao i antikulturni stav koji neguju elite svake profesije, zaključivši da je i sama demokratija ‘’kulturna činjenica’’.

Radomir Lazović je govorio o praktičnom aspektu kulture odnosno njenoj angažovanosti. Da se inicijative na planu kulture ne podržavaju uvek te da nailaze na zid, ali da se onda kao pravo pitanje nametne ‘’hoćemo li se sa takvom relanošću pomiriti ili ne’’. Govorio je o osnivanju Kulturnog centra u napuštenoj zgradi u Beogradu odnosno o svojim iskustvima iz tzv. vaninstitucionalnog kulturnog  angažmana uz zapitanost gde nastaje savremeno stvaralštvo te gde se ono izlaže. Zaključio je da mi imamo povoljnu klimu za stvaranje umetnosti, da postoje resursi po raznim mestima u Srbiji poput domova kulture,  ali da nedostaju finansije (0,7% ukupnog budžeta Srbije odvaja se na kulturu, manje od procenta koji izdvaja samo grad Zagreb na primer). Inovativnost smatra važnom dimenzijom u takvim uslovima.

Milan Vlajčić je izneo da kultura u Srbiji predstavlja incident u „horizontu beznađa i koruptivne vlasti koja je najgora u ovom delu Evrope’’ te se time čini nepotrebnom, ddavši da je kultura ključni temelj svakog ozbiljnog društva. ‘’Mi smo bili ozbiljno društvo i sada je pitanje kako da povratimo te temelje i kako da se iščupamo iz rušenja svih kulturnih standarda“ – izneo je M. Vlajčić. „Mi smo doživeli da veoma značajne knjige izlaze u 100 do 300 primeraka. To je katastrofa za jednu kulturu – dodao je i ocenio da i u dnevnim listovima u Srbiji ima sve manje i manje kulture, naglasivši da to nije ‘’slučajno’’. „Dnevni listovi se više ne bore nivoom pisanja i pravovovaljanosti informacija. Oni se sve više bave tabloidnim izmišljanjem nekih gluposti, udvaranjem vladaru, podilaženjem najnižem ukusu. To je mrtva trka i zato su tiraži strašno pali. To nije deseti deo onoga što smo nekada imali“, istakao je Vlajčić. Takvo stanje zapravo ostvaruje jedan cilj a koji se može nazvati ‘’stvaranjem kritične mase budala, idiota i ovaca koje će ove glasati i neće razmišljati ni o čemu.’’

Zato je nužno da se takvo stanje propadanja mora zaustaviti i graditi kulturne standarde ispočetka. Vlajčić je govorio i o stanju u srpskoj kinematografiji naglasivši da ‘’mi imamo 30-tak filmskih autora koji se najavljuju kao proslavljeni reditelji, a poslednjih 30 godina naš film je u Evropi pri dnu, da nas nema na velikim festivalima, te da ni književna kritika u Srbiji više ne postoji, ‘’a tamo gde kritika ne postoji, ne postoji ni javna kritička svest ni književno mnjenje.’’

Posle tribine usledila je diskusija, bio je obezbeđen i uživo prenos na društvenim mrežama FB stranici UPSS-a), te snimljen zaseban intervju sa M. Vlajčićem.

Rad UPSS podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“