U okviru Projekta Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji - CS4EU (BOŠ) u organizaciji Udruženog pokreta slobodnih stanara u Nišu je 22. maja 2019. godine održana tribina na temu stranih direktnih investicija u Srbiji. Tribina je održana u prostoru DELI u Nišu pred preko 30 posetilaca.

Na tribini su govorili:

Prof. dr Ognjen Radonjić, Filozofski fakultet u Beogradu 

Milan Ćulibrk, gl. i odg. Urednik ‘’NIN-a’’

Tribinu moderirao prof. dr Đokica Jovanović

Predsednik UPSS-a, Đ. Jovanović, uvodeći temu i značaj kompetentnih gostiju koji će govoriti na tribini ukazao je i na značaj dijaloga o ključnim temama koje muče naše društvo a posebno je to ekonomija.

U široj javnosti, a posebno u našoj, uvreženo mišljene je da su strane direktne investicije (SDI) ključan faktor privrednog rasta za male, otvorene nerazvijene ekonomije, pa čak i da nemaju alternativu. Benefiti SDI koji se najčešće pominju su pristup kapitalu i naprednim tehnologijama; efekat prelivanja naprednih tehnologija na lokalne proizvođače; pristup superiornim tehnikama upravljanja; pristup inostranim tržištima, to jest integracija lokalnog tržišta u globalnu ekonomiju; povećanje u zaposlenosti; konkurentnosti; ravnomerni regionalni razvoj itd. I ono što je najvažnije, ova kretanja kapitala nisu toliko volatilna kao, na primer, kratkoročne bankarske pozajmice ili portfolio investicije.

Naša strategija privlačenja SDI se svodi na njihov praktično bezuslovan dolazak uz nuđenje finansijskih podsticaja kao što su subvencije i povlašćen poreski tretman. Rečju, kod srpskih kreatora ekonomske politike nije u fokusu tehnološki napredak i integracija u svetsku privredu kroz povećanje u konkurentnosti, već je u fokusu infuzija inostranog kapitala radi pokrića fiskalnih potreba koje će voditi porastu u zaposlenosti. Sa druge strane, naša strategija privlačenja SDI nije sastavni deo nacionalne strategije održivog privrednog razvoja pošto ona i ne postoji. Privlačenje SDI se svodi na strategiju koju koriste male, siromašne privrede trećeg sveta u kojima nema vladavine prava, koje nisu bogate resursima, nemaju kvalifikovanu radnu snagu, obrazovanje je na niskom nivou i infrastruktura je nerazvijena. Jedini cilj na ovaj način postavljene politike privlačenja SDI, koja se u stručnoj literaturi naziva  "trka ka dnu" (race to the bottom) je povećanje u zaposlenosti. Ona, u dugom roku, vodi u ćorsokak jer nema tehnološkog prelivanja (spillover) na lokalne proizvođače zbog čega izostaje potencijalan pozitivan uticaj SDI na lokalni privredni rast i razvoj, razvoj infrastrukture, obrazovanje, vladavinu prava itd. 

Neoliberalizam nije odgovaran za lošu ekonomsku situaciju u Srbiji, iako se često koristi kao izgovor za nesposobnost vlasti, smatra profesor Radonjić. Po njegovom mišljenju, neoliberalizam podrazumeva jaku, efikasnu državu i vladavinu prava, što Srbija nema.

Govoreći o privlačenju stranih direktnih investicija (SDI), Radonjić tvrdi da nije bilo strategije koja bi privukla visoke tehnologije, kako bi se ovladalo znanjima, već su SDI korišćene kao fiskalna infuzija i porast u zaposlenosti. Primer kako se ne misli čak ni o porastu u zaposlenosti je nemačka IT kompanija „Kontinental“ kojoj je godišnji prihod veći od BDP-a Srbije, a koja je dobila subvencije od skoro 20 hiljada evra po zaposlenom radniku, čime je učinjen atak na domaći IT sektor.

„Dovodite konkurenciju koja je platežno moćna i na taj način ćete uništiti desetak ili dvadesetak domaćih IT firmi, jer će ti stručnjaci preći da rade za kompaniju koja će moći bolje da ih prati“, upozorava profesor na neobjašnjiv potez vlasti. U međunarodnoj ekonomiji je, po njegovim rečima, važan princip komparativne prednosti, specijalizacije u oblasti u kojoj ste bolji od drugih. Ako se specijalizujete u proizvodnji gde su „opadajući prinosi“, osuđeni ste na siromaštvo. „Naša najveća komparativna prednost su mladi, obrazovani ljudi koji masovno napuštaju ovu zemlju. Mi se odričemo šakom i kapom onoga što nam je najvažnije, a to je humani kapital“, naglasio je Radonjić.

Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN, istakao je da prateći dinamiku privrednog rasta, Srbiji trebati hiljadu godina da dostigne razvijene zemlje Zapadne Evrope. „Kada biste čitali novine i gledali televizije sa nacionalnom frekvencijom, onda Srbija stvarno ispada jedna od najboljih evropskih zemalja po ekonomiji, stopama rasta, po rastu standarda stanovništva. Kada se zagrebe ispod površine i pogledaju stvarni podaci, situacija je potpuno obrnuta“, objasnio je M. Ćulibrk.

NIN već tri godine za redom pravi indeks ekonomske snage zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, kao poslednje države koje su ušle u EU. „Jedne godine smo bili poslednji, jedne pretposlednji, jedne treći otpozadi. To je analiza na osnovu deset različitih ekonomskih parametara, nema nikakve improvizacije. To su činjenice koje, nažalost, nama ne idu u prilog“. Dok se vlast hvali kako Srbija ima najveći priliv stranih investicija, veći nego sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Hrvatsku, istina je da naša zemlja ima najmanji broj ukupnih investicija u Evropi u bruto domaćem proizvodu. „Naša prosečna stopa rasta u poslednjih sedam godina je negde oko 1,8 odsto, što je upola sporije od proseka koji važi za ceo svet“, tvrdi Ćulibrk. Jedan posto privrednog rasta u Nemačkoj je više od 200 posto rasta u Srbiji, jer u „trku“ ne ulazimo sa istih pozicija. Po važećoj statistici, plate u Srbiji su treće Evropi, ali otpozadi, iza nas su samo Severna Makedonija i Albanija.

Tribina je naišla na veliko interesovanje publike te je diskusija trajala duže od uobičajenih na ostalim tribinama. Postavljana su brojna pitanja tako da je tribina trajala gotovo tri sata umesto predviđena dva.