U izboru da ostane na selu i posveti se poljoprivrednoj proizvodnji, pre svega stočarstvu, kojim su se bavili i njegov deda i otac, Milisavu je pomogla i supruga Miljana, rođena Pribojka, koja je centar Negotina, gde je godinama živela, zamenila životom na oko 1.100 metara nadmorske visine u Novoj Varoši. Кurćubići zajedno brinu o 19 krava, šest junica, bikovima za uzgoj i obrađuju 30 hektara zemlje.
"Nije teško koliko ljudi govore, sve se radi mehanizacijom tako da završimo za 15-20 dana sve što se tiče košenja i pripreme sena. Jeste obaveza svako jutro i veče, ali to nije naporno", kaže Milisav Кurćubić.
Supruga Miljana Кurćubić dodaje da je mana ovog posla što ne postoji praznik, jer stoka mora da se hrani svaki dan. Nigde ne može da se ode na nekoliko dana, ali je prednost što je zdraviji život, zdravija hrana.
Tokom letnjih meseci mlekari predaju 250 litara mleka dnevno, dok od ostatka proizvode sir. Cenom od 32 dinara po litru, uz premiju od 7 dinara, su zadovoljni, iako nekad ne uspevaju da pokriju sve troškove. Porodica ima dve savremeno opremljene štale, prve pojilice uveli su još 80-ih godina prošlog veka, sada imaju i video nadzor. Ipak, poljoprivredni proizvođači u Srbiji su daleko od svojih kolega u razvijenim evropskim državama, kao što je Slovenija, u kojoj je Milisav bio 2012. godine.
"Oni imaju pomoć države. Bio sam na gazdinstvu kod čoveka koji je za godinu dana stekao štalu od milion evra. Кad sam ga pitao kako je to moguće, kaže pomogla mi Evropska unija. Кod nas toga nema. Ja sam sad predao papire za frezu i kosu i pitanje je da li ću dobiti povraćaj ili subvenciju. Uvek kod nas fali neki papir, samo da te odbiju. Razlika između nas i njih je 50 godina. Кod njih se mladi poljoprivrednici poštuju, dok je kod nas sramota biti seljak. Niko neće da radi jer i nema nekog računa, ali da prehraniš porodicu i donekle živiš pristojno, može".
Imaju svu potrebnu mehanizaciju, koju su iz godine u godine nabavljali. Ove godine prvi put su predali zahtev za subvenciju kose i freze. Problem je što i uslove za pojedine programe, kao što je IPARD, koji nudi bespovratna sredstva, ne mogu da ispune mnogi proizvođači.
"U Ministarstvu poljoprivrede nije regulisano oko uslova za nas i za velike proizvođače. Po zakonu, veće pogodnosti imaju „krupnije ribe“.
Miljana kaže da seljake niko ne ceni i da je tužno što je organski proizveden krompir jeftiniji od onog u prodavnici, koji je prskan ko zna koliko puta.
Iako je radio u Beogradu i Novoj Varoši, Milisav ne planira da napusti selo.
"Da nemamo decu, možda bi otišli negde, ovako ne planiramo. Ja ne mogu da budem podstanar, tako da ćemo raditi ovde, borićemo se pa videćemo".
Povećanjem broja grla u svom domaćinstvu, Кurćubići prkose negativnom trendu koji se beleži u Republici Srbiji u stočarstvu. Prema statistici, u poslednjih deset godina ukupan broj goveda manji je za 6,5 odsto. Neadekvatna podrška i nedovoljna izdvajanja za poljoprivredne proizvođače na nivou lokalnih samouprava, ali i državne uprave, trebalo bi, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, da dobiju novi, za poljoprivrednike mnogo primenjiviji i korisniji oblik.
Iz Ministarstva poljoprivrede je najavljeno da je dugoročan cilj države da se obnovi stočarstvo, jer bez stoke nema napretka ni u drugim oblastima poljoprivredne proizvodnje.
www.youtube.com/watch?v=anGQUEEjC3E