Srbija ima kvalitetne poljoprivredne proizvode i hranu, ali je potrebno raditi na očuvanju tog kvaliteta, smatra Dragana Tar, direktorka konsultantske kompanije SEEDEV, koja se bavi analizom problema i predlaganjem rešenja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Prema njenim rečima, Srbiji su, po uzoru na evropske zemlje, neophodna veća ulaganja u male proizvođače i njihova zaštita.

U okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, veoma bitno poglavlje posvećeno je poljoprivredi i ruralnom razvoju. Evropa nam nameće standarde i agrarnu politiku koja je dobar model zaštite malih i velikih proizvođača hrane. Zasnovana je na direktnim plaćanjima i merama podrške, ali i na ulaganjima u samu infrastrukturu života na selu, o čemu možemo mnogo da naučimo. Potrošači žele da jedu kvalitetnu hranu, što manje tretiranu, a koju obezbeđuju mali proizvođači.
"Mi smo kao država uveli pravilo fleksibilnosti za preradu na gazdinstvu i preradu malog kapacitet, koja daju određene olakšice sa određenim ograničenjima. Imate količinu do koje možete da prerađujete u svojoj okućnici, ali imate mogućnost da uđete u objekte gde niste ranije bili, kao što su restorani, hoteli, maloprodajni lanci", kaže  direktorka SEEDEV- a Dragana Tar.

Кvalitet poljoprivrednih proizvoda i hrane u Srbiji je neosporan, ali bitno je raditi na očuvanju tog kvaliteta.
"Počev od toga da ćemo da sačuvamo plodnost zemljišta, kvalitet vode i vazduha, kao i da što manje koristimo pesticide i zaštitna sredstva. A naravno proizvođači koji se odluče da rade organsku proizvodnju, da mogu taj svoj proizvod da dodatno označe i naplate", objašnjava Dragana.

Za unapređenje proizvodnje i standardizaciju kvaliteta, neophodno je udruživanje malih proizvođača.
"Ono što je u Evropi jako važno, jeste da oni funkcionišu po principu proizvođačkih organizacija i udruženja. To jeste nešto o čemu mi dosta pričamo, ali moramo još više da uradimo da se ta udruženja osnaže i da se proizvođači povežu, jer to može da bude prečica ka tržištu", smatra Dragana koja ističe da samo udruženi proizvođači mogu da se izbore za bolji tržišni plasman.

Trend smanjenja broja poljoprivrednih proizvođača i gašenja sela u Srbiji je naročito izražen, a naša sagovornica kaže da je i u evropskim zemljama situacija slična.
"Država i lokalne samouprave mogu mnogo da urade na tom polju, da dizajniraju specijalne mere, kako za poljoprivredu, tako i za poljoprivrednike.  Mi imamo diskonekciju u sferi obrazovanja i podrške nakon srednjih poljoprivredih škola. Ne postoji mreža koja bi mentorski pratila te mlade ljude koji žele da se usavršavaju i razvijaju neke nove tehnologije proizvodnje", zaključuje uz naglasak da je to posebno primetno u razuđenim područjima koja nemaju intenzivnu proizvodnju.

Po oceni Dragane Tar, agrarni budžet Srbije bi trebalo povećati, ali i unaprediti način na koji se on troši i efikasnije meriti njegove efekte.