Ako bi se ugledala na pojedine zemlje Evropske unije, Srbija bi otpad, koji preti da nas zatrpa, mogla da pretvori u obnovljive izvore energije, odnosno da ga iskoristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Nažalost, ova priča u Srbiji još nije zaživela, uprkos tome što se količina smeća i broj divljih deponija povećavaju.

Da se deponija Stanjevine iz Prijepolja premesti u neku zemlju Zapadne Evrope, zasigurno bi bila neprocenjiv resurs za proizvodnju toplotne i električne energije. Godišnje se na deponiju Stanjevine odloži oko 12 600 tona komunalnog otpada, odnosno, mesečno u proseku oko 1050 tona. Procena je da 1 kilogram otpada proizvodi oko 0, 3 kilovat časova električne energije, a prosečno domaćinstvo u Srbiji mesečno troši oko 350 kilovata struje. Кada se količina otpada na Stanjevinama i prosečna potrošnja struje prevedu u  brojeve, dolazimo do podatka da bi mesečno oko 900 domaćinstava u Prijepolju moglo da se snabdeva električnom energijom.

Nažalost, jedino što nam deponija Stanjevine sada daje je nesnošljiv smrad, trovanje Lima i ugrožave zdravlja ljudi u Prijepolju.

U Evropskoj uniji se 3% ukupne proizvodnje električne energije dobija iz biomase i otpada, što predstavlja oko petinu ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora. Evropska komisija, Savet EU i Evropski parlament prošle godine postigli su dogovor o novim propisima o energetskoj efikasnosti, koji predviđaju da se do 2030. godine uštedi 32,5% energije.

Otpad se, kao obnovljivi izvor energije, najviše koristi u Danskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj. Švedska čak i uvozi smeće iz inostranstva, kako bi nastavila procese reciklaže kojima proizvodi ogromne količine električne energije i goriva.

Republika Srbija je potpisivanjem Memoranduma o integraciji u energetsko tržište EU prihvatila obavezu da sledi politiku i programe EU.

I u Zakonu o upravljanju otpadom u članu 2 se kaže da je cilj ovog zakona da se obezbede i osiguraju uslovi za ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korišćenje otpada kao energenta.

Jedno od najrasprostranjenijih rešenja za smanjenje otpada jesu postrojenja za spaljivanje otpada – tzv. palionice. Bezopasan otpad, čija reciklaža nije moguća, spaljuje se u palionicama i potom koristi za dobijanje električne energije. Otpad se najpre razlaže u gasovitu, tečnu ili čvrstu materiju uz istovremeno ili naknadno oslobađanje vodene pare koja može da se koristi za zagrevanje objekata.

Iako ovaj način smanjenja otpada ima velike prednosti, neophodno je da se vodi računa da korišćenje ovog vida obnovljivih izvora energije bude u potpunosti u skladu sa propisima. Pored toga što omogućava stvaranje energije, adekvatno postupanje i prerada otpada pre svega je neophodno zbog zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.